Navedeno je da je ovaj kredit dodatno opterećenje za ruski budžet. Moskva nastavlja da pruža Minsku ekonomsku, političku i druge vidove pomoći ogromnih razmera.
Kremlj je podsetio da je usled bescarinske isporuke nafte Belorusiji od 2011. do 2015. godine ruski budžet ostao bez prihoda od 22,3 milijarde dolara.
U Kremlju, takođe, smatraju da su netačna saopštenja Minska o tome da uvođenje pograničnih zona na granici s Belorusijom narušava bilo kakve međunarodne sporazume.
„Želimo da naglasimo da to nije tako, nije uveden nikakav pogranični režim. Reč je o uvođenju pograničnih zona, koje se naslanjaju na granične oblasti. To je povezano s neophodnošću da se reguliše poseta građana tri zemllje pograničnim oblastima“, objasnio je Kremlj.
U saopštenju je, takođe, navedeno da od uvođenja zona nema i neće biti nikakvih posledica za građane Belorusije i Rusije. Kremlj je dodao da je unapred objavljeno naređenje šefa odgovarajuće službe Rusije o uspostavljanju pograničnih zona, nakon zajedničkog rada sa Ministarstvom pravde Rusije i pažljivog proučavanja i usaglašavanja sa svim međunarodnim obavezama i ugovorima.
Pres-služba Kremlja je, takođe, podsetila da Rusija nije prva koja je uvela pogranične zone. Predsednik Belorusije je 14. septembra 2014. godine potpisao uredbu broj 433, kojom se reguliše uspostavljanje pograničnih područja u okviru teritorijalno-administrativnih jedinica uz rusko-belorusku granicu.
Istaknuto je da je Kremlj uveren da sporna pitanja, među kojima su i komercijalna, Moskva i Minsk treba da reše mirno, poslovnim pregovorima.
U sredu je Federalna služba bezbednosti Rusije objavila tri naredbe koje uspostavljaju pogranične zone na granici s Belorusijom – u Pskovskoj, Smolenskoj i Brjanskoj oblasti.
Nakon toga je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko optužio Rusiju da narušava međunarodne sporazume.
