Mnogi povezuju eskalaciju situacije u Donbasu sa telefonskim razgovorom predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika SAD, održanim 29. januara. Međutim, to je bila samo kap u prepunoj čaši za ukrajinskog predsednika koji je mislio da ipak malo više stoji na lestvici prioriteta Bele kuće. Videvši koliku medijsku pažnju je privukao razgovor dva svetska lidera, i da u njemu jedva da je bilo pomena o Ukrajini, Porošenko je shvatio da mora da uradi nešto kako bi skrenuo pažnju na sebe.
Nakon telefonskog razgovora Trampa i Porošenka 17. januara, ukrajinski predsednik je saopštio da će se i lično sastati sa novoizabranim predsednikom SAD u februaru. Međutim, već tada su mnogi ukrajinski eksperti sa skepsom dočekali ovaj Porošenkov hvalospev. Sama poseta ukrajinskog predsednika Berlinu i razgovor sa kancelarkom Angelom Merkel imali su za cilj da koordiniraju akcije kako bi se pojačale pozicije ukrajinske strane na budućim pregovorima u Njujorku.
I baš u tom trenutku u području donječkog predgrađa Avdejevke razbuktale su se borbe. Kao i obično, strane optužuju jedna drugu, broj žrtava je prilično nejasan, svi daju brojke gubitaka one druge strane, dok svoje prećutkuju. U svakom slučaju, gubici su sigurno veći nego obično. Nema velike ofanzive, pozicije su ostale više-manje iste, dok je front prebačen u medijski prostor. U svakom slučaju, može se očekivati da će uskoro doći do stabilizacije situacije, jer nijedna strana nema dovoljno resursa da nešto promeni. Međutim, to je dobro došlo Porošenku da se rasplače na ramenu Angeli Merkel, žaleći joj se na bezobrazne „separatiste“ iz Donbasa koje podstiče lično Putin, dok Donald Tramp ne obraća pažnju na njega. Nakon toga, teatralno je napustio Berlin, jer mu „kuća gori“.
U čitavoj ovoj priči ukrajinski predsednik Petro Porošenko liči na napuštenu ljubavnicu koju je do juče mazila i pazila administracija Baraka Obame, a sad postaje — izlišna. Ko će vršiti pritisak na MMF da se odobre krediti?
Trampov tim očigledno nema osmišljenu politiku prema Kijevu, i zbog toga se čuju samo uzdržani komentari iz Bele kuće, poput: „Pratimo situaciju“. To iskusno koriste i mediji bliski Demokratskoj partiji, kojima je ova situacija dobro došla da pokrenu još jednu kampanju protiv Trampa. Svima je zajednički zaključak da Putin testira Trampa. Počele su da se šire glasine da SAD „predaju“ Ukrajinu Rusiji, pristajući da ona bude u ruskoj sferi uticaja. Odmah se zloupotrebljava Trampova izjava da je spreman za svaki dogovor.
Vrlo je moguće da bi zahtevi ruske strane za normalizaciju odnosa sa SAD mogli uključivati američko priznanje da je Krim deo Rusije, prekid vojne i političke podrške Ukrajini, ukidanje ili smanjenje antiruskih sankcija. Međutim, prema drugom, verovatnijem scenariju, Moskva i Vašington bi mogli da se dogovore da zamrznu konflikt i odlože rešavanje ovog problema za neko buduće vreme. U svakom slučaju, Tramp će vrlo rado prebaciti brigu o Ukrajini na grbaču Evropljanima.
a druge strane, ni Evropa više nema ni želje ni volje da brine o Ukrajini. Ove godine počinje pokretanje mehanizma izlaska Velike Britanije iz EU, migranti, od kojih je samo Nemačka prošle godine potrošila 21 milijardu dolara i dalje su veliki i nerešiv problem, jačanje ekstremne desnice u državama-članicama Unije, a dve najveće države u EU očekuju izbori od kojih će mnogo toga zavisiti. Sve to je mnogo važnije od „izgradnje“ demokratije u Ukrajini.
Bilo kako bilo, era Petra Porošenka u Ukrajini se završava. Uzimajući u obzir sadašnji novo pada ukrajinske ekonomije, probleme sa korupcijom i kriminalom, male su šanse da njegova partija ostane na vlasti i nakon parlamentarnih izbora, koji će se održati ove godine. Prema poslednjim anketama Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju, Porošenku veruje svega 13,7 odsto Ukrajinaca, dok se Julija Timošenko vraća na političku scenu u velikom stilu.
Za Porošenka, kao i za čitavu aktuelnu vlast u Kijevu, pokroviteljstvo SAD je od presudnog značaja. S tim u vezi, oni su spremni na sve. Samo, što se tiče vojne snage, sa svojim slabim borbenim duhom, rezultati mogu biti pogubni za državu. Nije isključeno da bi predsednik Donjecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko mogao biti naredni predsednik Ukrajine.
