U martu 2004. godine kosovski Albanci izvršili su pogrom koji je doveo do masovnog raseljavanja Srba iz Pokrajine i uništavanja brojnih spomenika istorije i kulture.
„Sadašnja situacija je bolja za nas nego ranije, u smislu da više nema toliko napada i nasilja i da možemo slobodno da se krećemo, ali celokupna atmosfera ostaje veoma napeta, naročito ovih dana i postoji veliki potencijal za nove nemire“, rekao je vladika Teodosije.
On kaže da odnosi Albanaca i Srba „nisu isti u različitim delovima Kosova i Metohije“: „negde postoji relativna tolerancija, na primer u Prizrenu, ali u Đakovici, Dečanima i Klini je mnogo teža situacija“.
„Voleli bismo da ima više pozitivnih primera, međutim, gotovo je nemoguće čuti da je neko od kosovskih Albanaca javno rekao nešto pozitivno o našoj crkvi ili Srbima uopšte. U lokalnim novinama objavljuje se mnogo materijala u kom se otvoreno izaziva nacionalna netrpeljivost“, istakao je vladika Teodosije.
Srpske crkve i manastire u oblastima pretežno naseljenim Albancima sada obezbeđuje kosovska policija mešovitog etničkog sastava. Samo manastir Visoki Dečani se još uvek nalazi pod zaštitom međunarodnih mirovnih snaga Kfora, zbog „izuzetno teške bezbednosne situacije u opštini Dečani“.
„Do sada nismo imali ozbiljnih problema sa kosovskom policijom, mada smatramo da u slučaju velikih nemira ona neće moći da obezbedi adekvatnu zaštitu naših svetinja“, dodao je šef Eparhije raško-prizrenske.
On je precizirao da su direktni napadi na pravoslavne crkve na Kosovu danas ređi nego pre, sa izuzetkom Hrama Hrista Spasitelja u Prištini, gde se „proteklih godina stalno dešavaju razne provokacije i akti vandalizma“. Prema podacima Eparhije raško-prizrenske, na teritoriji Kosova i Metohije danas ima 160 parohijskih crkava i 14 aktivnih manastira.
