Pored toga, više od 400.000 stanovnika Avdejevke i Jasinuvate ostalo je bez struje, vode i grejanja, a zbog vremenskih uslova i neprestane pucnjave, otežano je i sprovođenje humanitarnih operacija. Dopisnik iz Donjecka Aleksandar Naumov za Sputnjik kaže da je rezultat „divljaštva ukrajinskih snaga prava humanitarna katastrofa“.
„U Donjecku trenutno nema dela grada koji je bezbedan — čovek može da pogine dok ide u prodavnicu. Situacija u Makejevki je takođe veoma teška, opet je došlo do masovnog granatiranja i teško je nabrojati koliko je kuća oštećeno i koliko ima ranjenih. Pogođena su i jedna kola hitne pomoći, a ekipa i pacijent su povređeni“, prenosi Naumov.
Tim povodom se oglasilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, koje je ocenilo da je jugoistok Ukrajine „na ivici humanitarne i ekološke katastrofe“ i pozvalo Kijev da što pre zaustavi oružane provokacije, da prestane sa „agresivnim podrivanjem“ Minskog sporazuma. I od misije OEBS-a je zatražilo da preduzme neophodne korake kako bi se situacija smirila.
Oglasio se i Savet bezbednosti UN, koji je nakon sinoćnjeg sastanka iza zatvorenih vrata, pozvao na hitan povratak na poštovanje sporazuma o prekidu vatre u Ukrajini. To saopštenje UN pripremio je zvanični Kijev, a usvojeno je bez protivljenja Rusije.
Istovremeno, zamenik šefa odbora Državne dume za Zajednicu nezavisnih država i evroazijske integracije Konstantin Zatuljin za Sputnjik tvrdi da, iako se smatra da regularna ukrajinska vojska nije započela novi talas sukoba, u pitanju je „prepoznatljivi specijalitet kijevske kuhinje“.
On kaže da ukoliko Ukrajina namerava da stekne reputaciju ozbiljne države, a ne zemlje u kojoj vlada anarhija, ona mora da zavede red. Trenutno Kijev, dodaje, koristi dobrovoljce kao izgovor za sve svoje akcije u Donbasu. „Dosta je bilo igara, Kijev mora da snosi odgovornost za sve što se dešava na teritoriji zemlje“, ističe on.
Upitan zašto je do novog talasa sukoba došlo baš u ovom trenutku, Zatuljin kaže da Ukrajina time nastoji da spreči eventualnu normalizaciju odnosa između Moskve i Vašingtona, odnosno Rusije i Zapada. Zapadni političari, prema njemu, odavno govore da je neophodno ublažiti antiruske sankcije, i da bi nova američka administracija mogla da to uradi.
„Sticajem okolnosti upravo je sada došlo do zaoštravanja situacije u Donbasu. Jačanje tenzija u ovom regionu nije u interesu Rusije, a kamoli stanovnika Donbasa, već je samo u interesu određenih političkih krugova u Kijevu“, dodaje Zatuljin.
Sagovornik Sputnjika napominje i da je sada osnovni zadatak da se prekine sukob na terenu i dodaje da ako Zapad bude razgovarao sa Kijevom na način na koji često pokušava da razgovara sa Moskvom, Ukrajina će se ubrzo „otrezniti”.
I zvanični Berlin sa zabrinutošću prati pogoršanje situacije u Ukrajini — postaje jasno da krivica za sve što se dešava umnogome leži na zvaničnom Kijevu, piše „Zidojče cajtung“ pozivajući se na izvore u Vladi u Berlinu.
Taj list takođe navodi da prema podacima nemačkih obaveštajaca i OEBS-a, ukrajinski vojnici rade na izmeštanju linije fronta u svoju korist, dok Kijev svesno povećava tenzije u nadi da će mu eskalacija pomoći da osujeti planove predsednika SAD Donalda Trampa da ublaži sankcije Rusiji.