Situacija na jugoistoku Ukrajine u poslednjih nekoliko dana naglo se pogoršala. Kremlj je optužio Kijev zbog kršenja primirja, dok su čelnici samoproglašenih republika Donbasa saopštili da su ukrajinske snage za poslednja 24 časa 2.500 puta granatirale položaje ustanika.
Iz Ministarstva odbrane Donjecke Narodne Republike (DNR) kažu da su presreli prepisku ukrajinskog Generalštaba i vojske na terenu, u kojoj se navodi da je prilikom napada na položaje ustanika u poslednja dva dana oko 80 ukrajinskih vojnika poginulo, a više od 70 ranjeno.
Istovremeno, u nedelju je stigla vest da je oko deset vojnika ukrajinske vojske stradalo nakon pokušaja da sa boka probiju redove ustanika, ali su upali na minirani deo teritorije.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov oglasio se tim povodom i rekao da su napad najverovatnije izvele paravojne formacije nacionalista, ali da ne misli da Kijev kontroliše te odrede. Međutim, kako je rekao, u ovoj situaciji su dobili podršku ukrajinske artiljerije, što govori o tome da iza ove akcije stoji neki „skriveni cilj“. Pored toga, naveo je i da ova akcija ukazuje na nespremnost predsednika Ukrajine Petra Porošenka da sprovede Minski sporazum.
Dobar poznavalac prilika u Ukrajini i novinar Politike Slobodan Samardžija tvrdi da se situacija u Donbasu pogoršala nakon telefonskog razgovora američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina. „Porošenko nije više siguran u koga može da se pouzda — sa Rusima neće da sarađuje, a podršku nove američke administracije nema“, kaže Samardžija za Sputnjik.
Iako sva dešavanja na Donbasu u najvećoj meri zavise od Porošenkove politike, objašnjava on, očigledno je da je ukrajinski predsednik igrao na lošu kartu smatrajući da će Hilari Klinton pobediti na izborima u SAD, te se našao u prilično neprijatnoj situaciji budući da je primoran da da stvara novi kontakt sa Trampovom administracijom, a da pri tome sačuva trenutni odnos sa Rusijom.
Istovremeno, Samardžija sumnja da može nešto bitnije da se desi u Ukrajini, neki konkretniji rascep, iako smatra da će situacija ostati napeta, što znači da taj problem više ne može da se rešava iz Porošenkovog kabineta.
„To treba da reše i Tramp i Putin, kao i ostali jaki evropski lideri, jer bez njihove pomoći Ukrajina jednostavno ne može da nastavi da se razvija i da izađe iz krize u kojoj se nalazi“, dodao je.
Sa druge strane, Eduard Popov, naučni saradnik sa Instituta za strateško planiranje, saglasan je sa tezom portparola Kremlja Dimtrija Peskova da je moguće da su sukob isprovocirali dobrovoljci, odnosno jedinice ukrajinskih nacionalista koji ratuju u Donbasu, ali da je najveći problem nastao nakon što se u taj napad umešala i ukrajinska vojska.
Uprkos svemu, kaže on, to ne znači da je na Minski sporazum stavljena tačka, već da će se ovi incidenti pretvoriti u informacioni rat.
„Zašto je Porošenko prekinuo posetu Nemačkoj? Da je Ukrajina spremala napad na Donbas, predsednik bi sigurno ostao u Berlinu, a onda bi rekao da nije u toku sa dešavanjima, kao i da nije izdavao takva naređenja već da su to učinili dobrovoljci. Međutim, Porošenko se ipak vratio i sada će koristiti već poznatu strategiju — on će uplakano govoriti kako su ’separatisti‘ i ’agresivna Rusija‘ ponovo napali Ukrajinu. Ne želi Porošenko rat, već je željan publike“, ističe on.
Popova, sa druge strane, čudi stav OEBS-a, čija misija u Ukrajini još uvek ne reaguje na ono što se dešava u Donbasu, iako tvrdi da „posvećenost“ OEBS-a prema onome što radi Kijev zavisi od stava svetske zajednice prema Kijevu. „Mislim da će sada zbog novih političkih okolnosti u SAD i Evropi taj odnos pretrpeti izmene, a samim tim će se promeniti i ponašanje OEBS-a u Donbasu“, dodaje.
Međutim, granatiranje se nastavlja i danas, a Roman Manjekin, politikolog iz Donjecka, za Sputnjik kaže da su glavne mete upravo komunalne službe u Donjecku, te da je humanitarna katastrofa na pomolu — stanovnici Avdejevke su ostali bez struje, grejanja i vode.
On tvrdi i da su borbe pojačane na čitavoj teritoriji DNR, što dovodi do toga da dnevno pogine čak do dve osobe.
Za to vreme, mnogi zvaničnici međunarodne zajednice apelovali su da se momentalno obustave svi napadi i poštuje primirje na jugoistoku Ukrajine. Istovremeno, stalni predstavnik Švedske pri UN rekao je da će Savet bezbednosti večeras razmotriti novonastalu situaciju na jugoistoku Ukrajine, doduše iza zatvorenih vrata.
