Da li je moralno pribegavati svim mogućim sredstvima kako bi se ostvarilo potomstvo? Da li se i kako pri ovakvoj proceduri uvažavaju prava surogat majke i deteta pitali smo Filipa Savarezea, predstavnika italijanskih organizacija „Đeneracione familja“ i „Sitizen gou“.
Praksa surogat materinstva cveta u siromašnim državama, kao što su, na primer, Indija u Aziji ili Ukrajina u Evropi. Može li se reći da upravo ova praksa naglašava činjenicu da se žensko telo tretira kao stvar, posebno onih žena koje žive u bedi?
— To je jedan od pokazatelja sa kojima se susreću najsiromašnije zemlje. Pa ipak, to je i realnost u zapadnom svetu, gde se ljudski život i telo sve češće pretvaraju u robu. Kažem na Zapadu, jer upravo iz bogatijih zapadnih država u Ukrajinu ili Indiju dolaze parovi koji ne mogu da dobiju potomke, a u nadi da će to moći da ostvare u siromašnim zemljama uz pomoć surogat majke, kao da su tela tih žena zapravo stvari, a sama deca nešto što se može kupiti.
Međunarodna zajednica bi morala ovaj fenomen da tretira na istom nivou kao prostituciju ili ropstvo.
U Italiji žene ne mogu da postanu surogat majke jer je ova praksa zakonom zabranjena, ali baš zato mnogi Italijani nalaze rešenje za svoje probleme sa neplodnošću u zemljama poput Ukrajine, gde se sve što ih zanima nudi na ukrajinskim sajtovima, na italijanskom jeziku…
— Da, ženama u Italiji je zabranjeno da postanu surogat majke, a ova praksa ne sme ni da se reklamira niti sponzoriše. Ali, kada parovi isprobaju sve i ne mogu da dobiju dete, oni odlaze preko granice i koriste mogućnost da praktično „kupe“ dete. Smatramo da je paradoks da se roditeljima smatraju ljudi koji su nekoj ženi platili kako bi im ona dala dete koje je nosila i rodila.
Šta Vi možete da poručite homoseksualnim parovima koji ne mogu prirodnim putem da dobiju potomstvo i zato pribegavaju ovoj praksi?
— Mislim da dete nije nešto može da se kupi i ponese sa sobom. Dete je mali čovek, sa svim ljudskim pravima i dostojanstvom. Ova praksa surogat majčinstva pretvara ljudski život u proizvod, u biznis. U ovoj sferi se pojavljuje čak čitav niz usluga medicinskog i komercijalnog karaktera. A tu nema bitne razlike između hetero i homoseksualnih parova. Kupovina ljudi se smatra ropstvom — i tačka.
Sa psihološke tačke gledišta, kako takvi parovi objašnjavaju svojoj deci da su došla na svet u skladu sa odredbama ugovora koji je regulisao odnos između surogat majke sa jedne strane i roditelja koji ga podižu sa druge?
— Zapravo, brojne psihološko-pedagoške discipline tvrde da svaki čovek uvek duboko u sebi oseća potrebu da zna odakle potiče i ko su njegovi biološki roditelji. To se najpre vidi kod dece koja su usvojena, a još više kod one dece koju je na svet donela surogat majka.
