Da li će SAD Donalda Trampa prestati da izvoze obojene revolucije i njihove surovije mutacije poput onih u Libiji i Siriji? Preti li Trampu, (i) zbog toga, obojena revolucija u samoj Americi? Kakvu ulogu u tome ima najagilniji svetski špekulant filantropijom Džordž Soroš, siva eminencija američke politike, kako ga opisuje RT?
Ovim se pitanjima bavio „Novi Sputnjik poredak“, čiji su gosti bili analitičar Stefan Karganović i politikolog Aleksandar Pavić.
Donald Tramp je u svom inauguracionom govoru, prošlog petka, izgovorio i nekoliko rečenica koje su, budeći izvesnu nadu, odjeknule širom sveta: „Težićemo prijateljstvu i dobroj volji sa svim nacijama sveta, ali sa razumevanjem da je pravo svih nacija da svoje interese stave na prvo mesto. Ne nastojimo da nametnemo naš način života bilo kome već da ga učinimo svetlim primerom za sve druge“.
„Tramp je to govorio i u svojoj predizbornoj kampanji, a i posle izbora, kada je rekao da je završeno sa izvozom demokratije i nametanjem američkih vrednosti drugima“, kaže Aleksandar Pavić, podsećajući na govor novog predsednika SAD u Sinsinatiju 1. decembra prošle godine, u kome je rekao: „Sprovodićemo novu spoljnu politiku koja će konačno izvući pouke iz prošlih grešaka… Prestaćemo da pokušavamo da obaramo režime i rušimo vlade… Naš cilj je stabilnost a ne haos, zato što želimo ponovo da izgradimo svoju zemlju“. „Iz citiranih rečenica u inauguracionom govoru vidi se da on ozbiljno misli da uradi ono što je i najavljivao. A i njegovi prvi postupci svedoče da je ozbiljan u svojim namerama“, navodi Pavić.
„Bilo bi vrlo poželjno (da Amerika prestane da izvozi obojene revolucije), ali potrebno je sačekati još nekoliko meseci i videti kakve će konkretne poteze on preduzeti i kakvim će se sve ljudima okružiti kao izvršiteljima njegove politike, i tek tada ćemo biti u mnogo boljoj poziciji za donošenje konačnog suda“, oprezan je pak Stefan Karganović. „Vrlo je riskantno na samom početku nove administracije, pogotovo administracije kao što je Trampova koja se izdaje za nešto revolucionarno i novo u svim važnim pitanjima, uzimati reči iz inauguracionog govora zdravo za gotovo“.
„Naravno da je potrebno biti oprezan“, odgovara Pavić, ali napominje: „Tramp nije ideološki globalista (poput njegovih prethodnika). Njegove reči ne znače da Amerika neće projektovati svoje interese — odnos prema Kini svedoči o tome — ali tu je reč o politici velike sile, zemlje koja je dovoljno velika da ima globalne interese, no, to se razlikuje od ideološkog širenja demokratije. Ubeđen sam da toga više neće biti, iako neće prestati sukobljavanja oko interesnih sfera i podrivanja onih koji se smatraju strateškim rivalima“.
„Pitanje je da li će Tramp zaista imati snage i mogućnosti da uradi ono što je najavio“, ukazuje Karganović, čije upozorenje svoj puni smisao dobija ako se poslušaju reči Pola Krejga Robertsa, funkcionera u predsedničkoj administraciji Ronalda Regana, kasnije kolumniste i urednika u „Volstrit džurnalu“, koji ovih dana piše da je Trampov govor na inauguraciji predstavljao objavu rata čitavom američkom vladajućem establišmentu, da je on jasno stavio do znanja da su pravi američki neprijatelji „globalisti, nekonzervativci i ostali unilateralisti naviknuti da Sjedinjene Države svoju volju nameću čitavom svetu“… Da li će Tramp moći da se izbori sa ovim strukturama, a tu su i obaveštajne službe, i čitav vladino-nevladin sektor, i vojno-industrijski kompleks, i većina u američkom Kongresu koja je, kaže Roberts, lojalna interesnim grupama, suprotstavljenim Trampu, od kojih im zavisi finansiranje izbornih kampanja? „To jeste veliko pitanje, ne sme da se potceni snaga otpora aktera koji su umešani. Ta globalistička hidra gradi se decenijama, oni imaju novac, imaju medije, uticaj…“, komentariše Pavić.
Kako god, tek, Spunjikovi sagovornici saglasni su da bi američko odustajanje od izvoza obojenih revolucija imalo prilično blagotvoran efekat na ostatak sveta. Kako bi on izgledao da nije bio obojenih i ostalih nasilnih revolucija u Gruziji, Ukrajini, Libiji, Siriji…? „Slika sveta izgledala bi mnogo bolje. Ako ništa drugo, milioni ljudi još bi bili živi“, uveren je Stefan Karganović. „Te obojene revolucije bile su destruktivne, nehumane, u službi vrlo uskih, globalističkih interesa. Ni govora tu nema o promovisanju demokratije ili ljudskih prava ili bilo kakvih humanih vrednosti. To je samo jedna šarada, pokriće, i to vrlo tanko pokriće, za ono što se stvarno događalo. To se videlo i u Srbiji — ništa od onoga što je obećavano 2000. godine nije se ostvarilo, a tako je bilo i u svim drugim zemljama“.
Sve nas to vodi i do pitanja da li jedna obojena revolucija preti i samom njenom izvorištu, Sjedinjenim Američkim Državama? U Vašingtonu i nizu drugih gradova u SAD (pa i širom sveta, radi dekoracije valjda) održani su tzv. ženski marševi u zaštitu prava koje Tramp svojim odnosom prema ženama, kako se tvrdi, ugrožava. „Gardijan“ i slični mediji glavnog toka navode da su ovi protesti sasvim spontani, ponikli „odozdo“, od običnih građana. Isto su, međutim, isti ovi mediji tvrdili i u svim ranijim slučajevima obojenih revolucija. Slučajnost, ili…? „Besmislica je pripisivati ove podudarnosti pukom slučaju“, uveren je Stefan Karganović. „Koliko puta treba da se dogodi isto pre nego što povežete stvari i shvatite da iza toga postoji plan, jedna nit koja spaja sve te događaje na raznim stranama sveta? To je vrlo razrađen plan koji ima svoju operativnu i pseudoideološku dimenziju, a operativni plan, kao što znamo, napisali su Džin Šarp i pukovnik Helvi i primenjivao ga je i ’Otpor‘ u Srbiji“.
Kao da je želeo da potvrdi ove reči našeg sagovornika, „Njujork tajms“ je objavio rezultate svog istraživanja Ženskog marša u Vašingtonu, dokazujući da je Džordž Soroš finansirao barem 56 organizacija koje su stajale iza ovog protesta, a treba podsetiti i da je nedavno u Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu, ovaj društveno angažovani milijarder rekao da je ubeđen da će „Tramp pasti“. „Ako iko predstavlja paragona globalizma, to je Soroš. Ako on diže ljude protiv Trampa, to znači da njemu nešto smeta, i njemu i snagama koje stoje iza njega“, navodi Pavić, i ističe interesantan, naizgled paradoksalan podatak iz spomenutog istraživanja „Njujork tajmsa“, da su protiv Trampa marširale organizacije koje se deklarativno zalažu za liberalne vrednosti, pored ostalog i na pravo žena na abortus, i zajedno sa njima islamističke organizacije kao što je Savet za američko-islamske odnose, CAIR, koje se abortusu izričito protive. „Mi smo za tu saradnju, tu ljudsko-pravašku i islamističku internacionalu, saznali na našoj koži. Čak i autorka teksta u ’Njujork tajmsu‘ postavlja pitanje da li ta saradnja može da bude slučajna“, kaže Aleksandar Pavić.
Soroš je u Davosu Trampa, najavljujući njegov pad, nazvao diktatorom u pokušaju. A Rajns Pribus, šef Trampovog kabineta, optužio je mejnstrim medije da pokušavaju da delegitimizuju novog predsednika SAD. Optužbe za diktaturu, medijski topli zec — sve smo to već videli u slučaju Slobodana Miloševića, Sadama Huseina, Muamera el Gadafija, Bašara el Asada, Vladimira Putina… Podsećanja radi, i predsednik Rusije Vladimir Putin je, uoči Trampove inauguracije, i javno rekao da ima utisak da mu spremaju Majdan u Vašingtonu, aludirajući na puč u Kijevu. Da li je ovo samo retorička figura, ili Putinovo upozorenje, u kombinaciji sa medijskom delegitimizacijom i optužbama za diktatorsko ponašanje, govori da mogućnost obojene revolucije u samoj Americi zaista nije sasvim nerealna?
„Ta mogućnost nije nerealna“, smatra Stefan Karganović. „Premda treba da imamo u vidu da je obojena revolucija po definiciji mešanje stranog faktora u unutrašnji život targetirane države, sa ciljem da na vlast bude dovedena grupa ljudi koja će modifikovati politiku dotične zemlje u skladu sa interesima stranog faktora koji je to i pokrenuo, što se Amerike tiče, moglo bi da se kaže da čak i taj element postoji utoliko što se ti globalistički, transnacionalni interesi zaista mogu smatrati stranim faktorom. Njih Amerika i ne interesuje, ona je samo domaćin za te parazite koji isisavaju njene vitalne sokove. U krajnjoj liniji, ni sve prethodne obojene revolucije nisu poticale od ljudi koji su zastupali tradicionalne američke vrednosti, već upravo od te otuđene, globalističke elite“.
Početkom nedelje stigla je i vest da je organizacija Građani za odgovornost i etiku u Vašingtonu — CREW — podnela sudu tužbu protiv Trampa zbog navodnog sukoba interesa. Džordž Soroš, ustanovili smo, finansira i ovu organizaciju. Istovremeno Dejvid Brok, koga „Tajms“ naziva jednim od najuticajnijih operativaca Demokratske partije, u jednom poverljivom memorandumu koji je isplivao u javnost govori o projektu pokrenutom zarad Trampovog opoziva — impičmenta — koji se oslanja i na poznate optužbe (bez pokrića) o ruskoj umešanosti u njegov izbor. Šta je cilj svega ovoga, da se pripreti Trampu da ne skreće sa dozvoljenog kursa, ili se zbilja postavljaju temelji za njegov opoziv ako se on ne povinuje toj pretnji?
„Trampa pokušavaju da delegitimišu, a to je vrlo važan deo rušenja“, napominje Aleksandar Pavić. „Cifra koja se spominje u vezi s Brokom i njegovim projektom iznosi čak 100 miliona dolara. Ove strukture pokušaće da izvrše impičment — uostalom, to ne bi bilo bez presedana, Nikson je skinut s vlasti upravo procesom impičmenta. I Klintonu se to zamalo desilo. Tako da će oni nastojati da iskoriste sve poluge američkog sistema koje su im na raspolaganju“.
A „ukoliko bi impičment uspeo“, zaključuje Stefan Karganović upozorenjem, „na njegovo mesto došao bi potpredsednik Majk Pens, koji nije istih ubeđenja kao Tramp“.
