„Prva je poruka bila upućena regionu, odnosno državama koje su poput Crne Gore u različitim fazama procesa integracije u zapadne strukture, da nijedna od njih takve odluke ne može da donosi isključivo na temelju vlastitih nacionalnih interesa“, kaže Đukanović u intervjuu za zagrebački „Jutarnji list“.
Druga poruka je, prema njegovim rečima, bila adresirana na NATO i Evropsku uniju da se u budućnosti neće moći širiti na području Balkana bez saglasnosti treće strane — Rusije.
Činjenicu da je organizovana teroristička grupa, koja je trebalo da destabilizuje Crnu Goru, formirana na teritoriji Srbije i da je većinom čine srpski državljani, Đukanović tumači kao „nesumnjivu zloupotrebu“ srpske teritorije kao platforme za izvođenje tog terorističkog akta.
Na konstataciju da su iz Srbije o tome najpre stigle nejasne reakcije rukovodstva, odnosno da je srpski premijer Aleksandar Vučić informacije o pokušaju puča najpre komentarisao sa „vrlo primetnom dozom sarkazma, da bi kasnije priznao da su one ipak verodostojne“, Đukanović kaže da je to „korektna interpretacija pozicije njegovog doskorašnjeg kolege“.
Đukanović se slaže da je u Vučićevim izjavama o tom dogadaju zaista bilo skepse oko verodostojnosti informacija koje su objavljivali crnogorski zvaničnici.
„Mislim da je bio suzdržan i zbog činjenice da je već iz prvog saopštenja specijalnog tužioca bilo jasno da su većina uhapšenih, koji je trebalo da budu neposredni izvršitelji, državljani Srbije. Uskoro nakon toga, očigledno nakon što je premijer Vučić dobio detaljnije informacije od sigurnosnih agencija Srbije, usledila je promena stava, pa čak i svojevrsno izvinjenje Crnoj Gori zbog sumnji u istinitost cele priče“, naveo je Đukanović.
Ipak, dodao je da važnijim od toga smatra to što je rekonstruisan ceo mozaik i što su prikupljeni važni dokazi za sudski proces, zahvaljujući saradnji sa istražnim organima Srbije, koju je koordinirao sam Vučić.
„Nesumnjivo je da je teritorija Srbije zloupotrebljena kao platforma za pripremu tog terorističkog akta. Oni koji su to radili očito su smatrali kako je Beograd dovoljno blizu, ali i dovoljno daleko od Crne Gore da bi mogli sigurnije da pripreme ono što se trebalo dogoditi 16. oktobra uveče“, rekao je Đukanović, reagujući na konstataciju da „mnogi ipak sumnjaju da je takva operacija mogla biti pripremana na području Srbije bez znanja tamošnjih državnih struktura“.
Jasno je, kaže bivši crnogorski premijer, da državni organi Srbije ne samo da nisu u tome učestvovali, već i da nisu posvetili dovoljno pažnje jednoj akciji, koja se očito pripremala mesecima i to od strane grupe među čijim članovima je vrlo verovatno bilo i ljudi bliskih sistemu.
„Utoliko mislim da je otkriće o postojanju takve operacije bilo vrlo ozbiljno upozorenje i za samu Srbiju“, rekao je Đukanović.
A na pitanje da li veruje da je takva operacija mogla biti sprovedena bez odobrenja ruskog državnog vrha, lider vladajućeg DPS-a u Crnoj Gori kaže da se o tome može spekulisati.
„Činjenica je da je službena Moskva na ove događaje u Crnoj Gori reagovala dvojako i — po mom mišljenju — nekonzistentno. Prva reakcija je ona kojom su razni dužnosnici ruske države i vladajuće stranke izravno slali poruke Crnoj Gori da nipošto ne ulazi u NATO, jer će takav korak neminovno značiti destabilizaciju zemlje“, rekao je on.
Kako se, dodao je, proces ulaska Crne Gore u NATO bližio kraju, tako su i te poruke bile sve jače, da bi na kraju rezultirale otvorenom i vrlo izdašnom podrškom ovdašnjoj opoziciji uoči parlamentarnih izbora.
Đukanović za crnogorsku opoziciju kaže da je antinatovska, antievropska i suštinski anticrnogorska, te da se radi o istim ljudima koji su na referendumu o nezavisnosti zemlje žestoko lobirali protiv nezavisnosti.
Moskva je, tvrdi, te ljude aktivno podupirala s ciljem da oni, kad dođu na vlast, zaustave procese pridruživanja Crne Gore NATO-u, a kasnije i Evropskoj uniji.
Đukanović je uveren da će se u Crnoj Gori nastaviti otpor ulasku u NATO, naročito kad dođe trenutak da i sama Crna Gora ratifikuje završni dokument.
„Mislim da će se otpor sporadično nastaviti i nakon toga, jer su ovdašnji događaji — kako sam već spomenuo — eho globalnih odnosa NATO-a i Rusije. Dok u tim odnosima ne dođe do normalizacije, a setite se da su ne tako davno NATO i Rusija imali i institucionalnu saradnju, biće napetosti“, kaže Đukanović.
A što se predstavnika crnogorske opozicije i priznavanja rezultata izbora tiče, Đukanović podseća da od prvih parlamentarnih izbora 1991. godine do danas — uključujući referendum o nezavisnosti — oni nisu priznali nijedne izborne rezultate.
„Dakle, radi se o uistinu zavidnoj konzistentnosti, ali na duboko antidemokratskim i antievropskim pozicijama“, rekao je Đukanović.
Izvor: Tanjug
