Da je dozvola prometa proizvoda sa genetski modifikovanim organizmima (GMO) uslov za stupanje u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), a članstvo u STO uslov onom u Evropsku uniju nije nepoznanica. Najnovije oglašavanje na tu temu iz Ministarstva trgovine praktično je značilo da sa odobravanjem prometa GMO proizvoda ne bi trebalo da odugovlačimo.
„Potrebno je da budemo neko vreme u STO, da se vidi kako smo nastupali kao članica pre nego što se to poglavlje zatvori“, rekla je pomoćnica ministra trgovine Srbije Bojana Todorović. Podseća, takođe, da je za stupanje u STO ključno doneti zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO). Kaže i da bi „Srbija taj zakon trebalo da uskladi sa propisima EU koji pružaju dobru zaštitu od GMO, uz ispunjavanje uslova STO“.
Kada je pak taj poslednji trenutak? Za agroekonomske analitičare Miladina Ševarlića i Milana Prostrana, sa kojim je Sputnjik razgovarao, nikada nije trenutak za GMO u Srbiji koja „treba da očuva zlata vredan status genetski nemodifikovane zemlje“.
U suprotnom, posledice bi bile velike. Ševarlić smatra da bi o tom pitanju narod trebalo da odluči na referendumu, tim pre što je već pitana lokalna samouprava i četiri petine opština i gradova, njih 135, jednoglasno je odlučilo da ne treba dozvoliti GMO proizvodnju, ni promet takvih proizvoda u Srbiji.
„Smatram da nacionalni interesi Srbije ni u kojem slučaju ne smeju da budu ugroženi po tom pitanju i da praktično izvršimo predaju, a ne prodaju srpskog tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda“, kaže Ševarlić. Tim pre što je, kako objašnjava, ekonomski položaj domaće poljoprivrede izuzetno nepovoljan i što srpska privreda nije izvozno orijentisana, osim u agraru, i to dominantno u odnosu na druge delatnosti. Otuda, dodaje on, ni ne treba srljati u STO.
I Prostran deli to mišljenje i upozorava da se još niko nije bavio analitikom, ni računicom kakve ćemo sve štete pretrpeti.
„Danas jedna velika Amerika i njihov novi predsednik pokušavaju da se odbrane od raznih tržišta i zemalja, kritikujući čak i STO čiji su oni tvorci. Mi moramo da posmatramo i taj aspekt, jer nas niko u tim liberalnim odnosima, liberalnom kapitalizmu neće maziti ni paziti. Mala smo zemlja male ekonomije, ali to što smo sačuvali vredno je zlata, možemo dobro da prodamo. Moramo da sačuvamo sebe kao zemlju koja još uvek proizvodi ono što nije GMO.“
Prostran podseća da polemike o GMO u Srbiji traju skoro 10 godina. Šteta koju srpska poljoprivreda i Srbija kao država mogu da imaju je što ćemo ugroziti genetski nemodifikovanu proizvodnju. Pre svega soje i kukuruza i njihovih prerađevina koje imaju jako dobre reference. Velikim delom ih izvozimo, pre svega u EU, i naše kompanije ostvaruju dobar devizni priliv.
„Liberalizacijom prometa GMO sve će to biti ugroženo i onda će nam đavo biti kriv što to sve nismo bolje procenili. Mi u uzavrelom svetskom tržištu moramo da brinemo brigu o sebi. To nije nikakvo pitanje zatvaranja tržišta, naprotiv. Moramo da sačuvamo to što možemo dobro da prodamo, a kada ćemo ući u STO ili u EU, pa makar to sačekalo i zadnji dan, sve do tada bih odlagao izmenu zakona o GMO“, kaže Prostran.
Ševarlić smatra da će sa dozvolom prometa proizvoda GMO stranci dampiškim cenama osvojiti 60 odsto tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Tržište ćemo, kako kaže, ne prodati, nego predati.
„Moja procena je da će relativno ’plitko‘ tržište poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Srbiji sa oko tri milijarde evra biti zauzeto uvoznim proizvodima GMO, čime ćemo pogoršati spoljno-trgovinski bilans Srbije, a i zdravstvenu sigurnost potrošača“, kaže on napominjući da je vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji godišnje oko pet milijardi evra.
Kao i Prostran i on objašnjava da su naši potrošači uglavnom slabije platežne moći i nisu dovoljno informisani, tako da će kupovati jeftinije ne vodeći računa o posledicama. A dugoročno one donose konfrontacije proizvođača i potrošača. Proizvođači će se pitati zašto se dozvoljava uvoz jeftinih GMO proizvoda u Srbiju, a njima nije dozvoljeno da ih gaje, objašnjava Ševarlić.
Dodaje da će, takođe, doći do problema u vezi sa kontaminacijom konvencionalne i organske poljoprivrede od strane one bazirane na GMO, a ne treba zanemariti ni posledice po zdravlje ljudi.
„Imajući u vidu sve rezultate dosadašnjih nezavisnih istraživanja u svetu, postoje dokazi o štetnim posledicama potrošača hrane, budući da je proizvodnja GMO bazirana na korišćenju herbicida čiji je osnovni sastojak glifosat, koji je od strane Svetske zdravstvene organizacije proglašen kancerogenim“, kaže Ševralić. Podseća da je njegova upotreba zabranjena u velikom broju zemalja u Evropi.
Srpski zakon o GMO donet je 2009. godine i zabranjuje proizvodnju i promet GMO. Ako budemo morali da ga promenimo i dozvolimo promet, kako to od nas traže da bismo ušli u STO, da li uvoz GMO proizvoda ipak možemo da sprečimo?
Ministar trgovine Rasim Ljajić je svojevremeno objašnjavao da iskustva drugih zemalja govore da je to moguće uvođenjem strogih pravila prilikom kontrole proizvoda koji treba da uđu u zemlju.
Ševarlić pak kaže da ne veruje u tu priču. Podseća da je sam Ljajić avgusta prošle godine priznao da u Srbiji postoji promet GMO, iako od 2009. godie imamo zakon koji zabranjuje i promet i proizvodnju. Dakle, zakon nije poštovan.
„Kako onda da verujemo da ćemo, kada promenimo zakon i odobrimo promet GMO, to sprečiti podzakonskim aktom?“, izričit je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Srbija već 11 godina pokušava da postane članica STO i nađe se u društvu više od 160 zemalja. Rusija je među njima jedina koja je uspela da postane članica te organizacije, a da nije pristala na uslove o GMO. Štaviše, ruski predsednik Vladimir Putin početkom jula prošle godine je potpisao zakon koji je na snazi, a zabranjuje GMO proizvode, osim u eksperimentalne svrhe.
Međunarodni ekspert i doktor bioloških nauka Irina Jermakova za Sputnjik kaže da postoji više od 1.500 istraživanja koja dokazuju da GMO organizmi loše utiču na bilo koji živi organizam, bilo da su to životinje, biljke, ili čak bakterije.
„Lično sam sprovodila istraživanja i izučavala uticaj GMO organizama na životinje i njihovo potomstvo. Dobijeni rezultati su me šokirali“, kaže ona.
„Došli smo do zaključka da je metoda stvaranja novih, odnosno genetski modifikovanih organizama na način kako se to sad primenjuje nesavršen, da bi se još mnogo toga trebalo izučiti i promeniti“, ističe ona, dodajući da su slične rezultate dobili i nemački naučnici.
„Smatramo da se u ovoj fazi mora globalno zabraniti GMO, jer se šteta ne nanosi samo ljudima, već i životnoj sredini“, zaključila je Jermakova.
