Otkad je bivši predsednik Barak Obama juna prošle godine uputio pismo Senatu sa zahtevom za ratifikacijom tog protokola, bilo je, kako konstatuje Raković, sasvim dovoljno vremena za glasanje.
Međutim, odlaganje je, dodaje, posledica čekanja dolaska Trampove administracije, odnosno utvrđivanje politike Sjedinjenih Država prema NATO-u, ali i utvrđivanje odnosa SAD prema pristupu Crne Gore NATO-u zbog toga što je to osetljivo pitanje za Rusiju sa kojom Tramp ima nameru da uspostavi dobre odnose.
Ili svi ili piši propalo
Protokol o pristupanju neke države NATO-u Senat može da ratifikuje jednoglasno, a može to da učini i dvotrećinskom većinom. U 21. veku, ističe Raković za Sputnjik, svi pristupi NATO-u su ratifikovani jednoglasno, dok je preglasavanje bilo karakteristika 20. veka, odnosno perioda Hladnog rata i nekoliko godina posle njegovog kraja.
Sad bi, ukazuje Raković, zbog jasnog stava nekoliko senatora da su protiv ratifikacije, Senat trebalo da prekine praksu da jednoglasno donosi odluke i da se odluči da ide na preglasavanje, što je nezgodno zbog već ustaljene prakse.
„Dakle, zbog toga je u decembru prošle godine nekoliko senatora bilo u prilici da blokira ratifikovanje Protokola“, precizira Raković.
Sagovornik Sputnjika posebno ističe da je, kad je ove godine ponovo krenula rasprava o tom pitanju, senator Rend Pol, koji se nalazi na čelu onih koji blokiraju ratifikaciju Protokola, na javnoj raspravi ismejao ulazak Crne Gore u NATO, rekavši da su Americi važniji dobri odnosi sa Rusijom nego sa Crnom Gorom i da je to nepotrebno guranje prsta u oko Rusiji.
Senator Rend Pol nije usamljen, konstatuje Raković, i sad je pred Senatom mogućnost da donese odluku preglasavanjem, odnosno dvotrećinskom većinom, ali s obzirom na praksu koja postoji i na odnos predsednika Trampa i nove administracije prema tom pitanju, teško je poverovati da će se ići na preglasavanje. Zbog toga se ta procedura odlaže u nedogled.
Tri scenarija, tri nevolje
„Vrlo je zanimljivo mišljenje Džima Džatrasa, koji je svojevremeno bio savetnik republikanskog vođstva u Senatu, a koji je praktično najavio da će senator Pol, makar i sam, blokirati pristup Crne Gore NATO-u, dok Tramp ne donese konačnu odluku da se to skine sa dnevnog reda i da Crna Gora ne pristupi NATO-u“, naglašava Raković.
Nedavno je, navodi Raković još jedan primer, objavljen članak obaveštajca CIA (koji je za ratifikaciju Protokola) u kojem su najavljene tri mogućnosti — da Trampova administracija ne dozvoli pristup Crne Gore NATO-u, da Senat glasa protiv, odnosno da neko opet blokira, i da Senat uopšte ne glasa.
Dakle u sva tri slučaja, Crna Gora bi bila odbijena za prijem u NATO.
Predsednik SAD Donal Tramp krenuo je, kako karakteriše Raković, u svojevrsnu revoluciju jer se odlučuje za poteze koji se mogu tumačiti kao tektonski poremećaji u američkoj i unutrašnjoj i spoljnoj politici.
Raković veruje u mogućnost da Tramp povuče Obamin zahtev Senatu za ratifikaciju Protokola o prijemu Crne Gore i da se, u okolnostima nove spoljne politike SAD, sa Rusijom razgovara o takozvanom „B4“ formatu.
Tačnije, da Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora budu neutralna zona Evrope, odnosno da ne budu vojno interesna zona ni jedne, niti druge svetske supersile.