Porodica raketa „Kalibar“ ima više od deset različitih varijanata, koje imaju različiti način lansiranja, domet, ciljeve koje gađaju i brzinu. Dužina raketa je od šest do devet metara i one mogu da se pune konvencionalnim ili nuklearnim bojevim glavama. Rakete za uništavanje kopnenih ciljeva po karakteristikama ne zaostaju za američkim „Tomahavkom“, a protivbrodske rakete koje mogu da dostignu supersonične brzine u završnoj fazi leta, u mnogim aspektima su ispred američkih, ističe list.
Rakete „Kalibar“ postavljene su na ruskim podmornicama projekta „Iverak“/„Varšavljanka“, kao i modernijim, kao što su „Ajkula“, „Lada“ i „Jasen“. Ovim moćnim krstarećim raketama opremljeni su i patrolni brodovi. Tako je patrolni brod „Gepard“ naoružan sa osam raketa „kalibar“, a na razaraču sa vođenim raketama biće i desetine ovih raketa, navodi autor teksta.
Krstareće rakete mogu da budu efikasne i kada se ne lansiraju sa velikih brodova.
„U vremenu smrtonosnog oružja dugog dometa razumnije je da se vatrena moć raspodeljuje na malim mobilnim platformama, a ne da se stvara jedna velika, skupa, a pritom osetljiva grupa“, naglašava autor članka i dodaje da je Rusija ovo ubedljivo dokazala.
U međuvremenu, američki program koji podrazumeva optimalnu distribuciju borbenih kapaciteta upotrebom priobalnih brodova od samog početka se suočio sa ozbiljnim teškoćama. Osim toga, na američkim priobalnim brodovima klase fregate nema tako moćnih raketa kao „Kalibar“, koje mogu da se postave i na male patrolne brodove, zaključuje list.
