Kada je visoka predstavnica za bezbednost Evropske unije Federika Mogerini nasledila fotelju Ketrin Ešton, koja je otišla u „penziju“ sa Briselskim sporazumom ratifikovanim između Beograd i Prištine, upisanim u njenu političku biografiju kao „kruna“ uspešnog mandata, verovatno nije ni slutila da će se naći u situaciji da procenjuje da li je kruna njene prethodnice — zlatna.
Briselski sporazum je, slažu se i Srbi i Albanci sa Kosova, na samrti. Da li je moguće dići ga iz mrtvih i da li mu uopšte treba davati veštačko disanje, glavna je tema razgovora koji će se voditi u kabinetu Mogerinijeve, na čiji zahtev će se večeras sastati predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik takozvane države Kosovo Hašim Tači, kao i premijeri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Isa Mustafa.
Sastanak dveju strana zakazan u Briselu, bez agende — dakle, bez tačno utvrđenih tačaka dnevnog reda i tema — dovoljan je nagoveštaj koliko je situacija usijana. Obe delegacije pred Mogerinijevu idu sa debelim tabakom ispod miške, protiv one druge.
Kosovski zvaničnici nameravaju da na sto stave jednu temu — srpsko priznanje Kosova, svesni da od Amerike više ne mogu da imaju podršku kao pre, svoje snage preusmeravaju na „prijatelje“ unutar EU, znajući da bi Poglavlje 35, koje se tiče Kosova, Srbiji moglo da stavi rampu na put ka EU. Iako odgovor Srbije na to pitanje već zna, Priština će pokušati da promeni format razgovora koji je do sada imao oznaku „statusno neutralan“.
Teme koje je Priština kao argument pripremila već su viđene — paralelne institucije Srbije na Kosovu, neprihvatanje da srpske sudije uđu u sistem kosovskog pravosuđa, najava Srbije da će formirati ZSO, i na kraju, voz koji je Beograd poslao za Kosovsku Mitrovicu. Šlag na torti biće ukidanje srpskih poternica za kosovskim zvaničnicima i puštanje Ramuša Haradinaja na slobodu. Naravno, neće proći a da ne pomenu i izjavu predsednika Srbije u kojoj se pominje reč — rat.
Ni Srbija ne ide praznih ruku. Osim što će Prištini postaviti pitanje zašto je putnički voz iz Srbije na administrativnom prelazu sačekala bezmalo sa tenkovima, Priština će morati i da odgovori zbog čega ništa nije uradila na formiranju ZSO. Treće, ali i najvažnije pitanje koje će Beograd postaviti Prištini biće i da li sporazum iz Brisela za njih uopšte ima neku upotrebnu vrednost. Drugim rečima, da li je uopšte na snazi. Srbija će svakako istaći i da neće odustati od najavljenog formiranja ZSO ako Priština to ne uradi i ako Brisel nema mehanizam da je na to natera. Naravno, Beograd neće propustiti priliku da napomene da je sve obaveze iz sporazuma — izvršio.
Obe strane u svojim fasciklama imaju i slučaj „Trepča“, a neizostavna tema će svakako biti prekršeni dogovor o specijalnim snagama ROSU, koje su bez saglasnosti srpskih lokalnih zvaničnika ušle na sever Kosova koje je naseljeno većinski srpskim življem.
I sa jedne i sa druge strane akcenat se stavlja na uključivanje predsednika u dijalog. Za Prištinu, to je dokaz neuspeha briselskih pregovora. Za Beograd, podizanje istih na viši nivo.
Očekuje se da Beograd pred Mogerinijevu stavi i predlog o uvođenju „vruće linije“ na relaciji Beograd—Priština, o čemu se Priština još nije oglasila.
U principu, Mogerinijeva će se možda grdno pokajati zbog zakazanog sastanka jer joj neće biti lako da ijednu stranu natera da popusti, a kompromis je nešto što može da se dogovori, ali ne i primeni.
