Bilo je reči o pripremama za takmičenja, uspesima, planovima za budućnost. Igor u šali govori o svom ruskom poreklu, pradeda je davno došao u Beograd, pa smo ga pitali da li je to jedan od razloga što u pripremama koristi zadatke ruskih autora.
„Ranije su se naši đaci za takmičenja iz matematike spremali isključivo iz zbirki ruskih autora, jer drugih nije ni bilo. Sada je sve više radova matematičara iz Amerike, ali i susedne Rumunije, čiji autori imaju veliki uticaj, posebno u SAD. Sada radimo kombinovano, a najvažnije je da radimo", kaže Igor.Dušan Đorđević kaže da se njegova priprema razlikuje od priprema za takmičenje iz matematike jer su zadaci drugačiji. Pripreme podrazumevaju kontinuiran rad koji traje dugo, kaže on.
„Moram da napomenem da ni u jednom trenutku te pripreme nisu isforsirane, nikada nisam vežbao zadatke zato što moram već jednostavno zato što volim to da radim. Neko vreme vežbam, a neko vreme se odmaram, jer je jako važno da budemo odmorni za Olimpijadu, da tamo budemo skoncentrisani. Moje zbirke su pisali uglavnom ruski autori, one se jako dugo koriste, a nama pomažu da se bolje pripremimo, posebno kada se takmičenja održavaju regionu bivšeg Sovjetskog Saveza, gde zadaci uvek budu dosta teži, ali i lepši", kaže Dušan.
On sa strašću koju može da ima samo rođeni fizičar objašnjava da je „lepši zadatak" onaj koji u sebi krije neku ideju, koja vam, kada je otkrijete, omogućava da do kraja rešite zadatak veoma lagano, da se osećate lepo.
Igor i Dušan nemaju osećaj da su postigli veliki uspeh, zato što je to za njih svakodnevica. Obišli su dobar deo planete, a sva takmičenja do leta zapravo su priprema za događaj godine, pravu Olimpijadu znanja u Rio de Žaneiru.
Sa Olimpijade iz matematike, fizike i informatike u Kazahstanu njihov drug Pavle Martinović doneo je i specijalnu nagradu za briljantno i originalno rešenje najtežeg zadatka, za koji je rešenje našao brže i jednostavnije od profesora koji ga je zadao.
Velike planove za budućnost osvajači prestižnih nagrada još nemaju, ali su uvereni da će biti vezani za nauku. Sigurno je i da će do kraja srednje škole biti u najboljim rukama, pod okriljem institucije koja odoleva svim iskušenjima kroz koja prolaze naše obrazovne ustanove.
Direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović kaže da tako mora da ostane, jer se svuda u svetu znanje sve više ceni. To je pokazala i poslednja ekonomska kriza, fiktivno stvaranje finansija, novca na berzama, jednostavno je nemoguće, zato se sve više ulaže u obrazovanje, kaže Ognjanović.
„Mi, naravno, kaskamo — dok to zaključimo, proći će voz. Ipak, ohrabruje ogroman razvoj informacionih tehnologija i te industrije u Srbiji. Sad smo došli do toga da je IT najbolji srpski brend koji se razvija vrtoglavom brzinom. U tome smo veoma uspešni na svetskom nivou. To je nešto što garantuje dobar put i budućnost za naše učenike, jer neće svi biti naučnici, neće svi ići u CERN i velike svetske laboratorije, mnogi će se baviti informatikom i ovde osnovati softverske kompanije, lepo stvarati i uspešno zarađivati", optimističan je Ognjanović.
Mladi sagovornici Sputnjika su se na nedavnom takmičenju između gradova u Moskvi, kao đaci Beograda, kako kažu, neočekivano, našli među prve tri ekipe, uz decu iz ruke prestonice i Sankt Peterburga. Zato uskoro idu u Moskvu, ne da rešavaju zadatke već da budu gosti gradonačelnika Sergeja Sobjanjina.
Inače, malo je poznato da se na Kembridžu nalazi ozbiljna kolonija bivših đaka Matematičke gimnazije, njih dvadesetoro, od brucoša do doktoranada. Jasno je da su tamo prepoznali kapacitet naše dece i veoma obraćaju pažnju na njih, na neki način imaju i protekciju kada konkurišu za dodelu stipendije.
U emisiji je govorio i bivši đak Matematičke gimnazije Miroslav Đorđević, koji se posle magistarskih i doktorskih studija u Americi, sa suprugom koja je takođe naučnik, đak Matematičke gimnazije, vratio u Srbiju, jer je smatrao da Zapad ne može da ponudi najbolje uslove za odrastanje njihovoj deci.
