Predsednik nezavisne komisije, profesor Ričard Meklaren, u izveštaju tvrdi da „postoji mogućnost“ da je preko hiljadu ruskih takmičara na Letnjim, Zimskim i Paraolimpijskim igrama bilo umešano u navodni sistem organizovanih manipulacija, osmišljen tako da sakrije pozitivne rezultate doping testova.
Elis Kašmor, profesor sociologije na univerzitetu Aston i sportski analitičar, podseća u razgovoru za Sputnjik da je do sada svega deset ruskih sportista — skijaša i bob trkača — bilo suspendovano, ali da su i te mere ukinute početkom januara jer nije bilo nikakvih konkretnih dokaza, a u samim optužbama je bilo mnogo grešaka i netačnih podataka.
Na pitanje da li ima utisak da nakon skidanja svake sumnje sa preko dve trećine optuženih ruskih biatlonaca, Meklarenov izveštaj počinje polako da se urušava, profesor Kašmor kaže:
„Izveštaj je prepun optužbi za koje nisu nađeni nikakvi odgovarajući, dovoljno kredibilni dokazi da bi se nastavilo s daljom suspenzijom. Ovo izaziva sumnju u… pa, da ne kažem baš kredibilitet čitavog izveštaja, ali svakako u veći deo optužbi koje su u njemu. Ako se osvrnemo nekoliko meseci unazad, možemo da zaključimo da je gotovo ceo svet taj izveštaj prvo prihvatio, i to ’zdravo za gotovo‘, ali sad sve više ljudi počinje da postavlja pitanje — dobro, a gde su konkretni dokazi?“
Od devet biatlonaca koji nisu oslobođeni, svega dvojica su suspendovana, dok su sedmorica još uvek pod istragom.
Novinar Sport kluba Vladimir Novaković za Sputnjik kaže da u tim brojkama ne vidi ništa sporno.
„Ako pogledamo do sada poznate rezultate — da je od 31 optuženog dokazano da je svega dvoje sportista zaista koristilo doping — onda je jasno da se radi o brojevima koji su apsolutno prihvatljivi, i da se isto to dešava i u drugim državama. Uskoro će postati jasno da se ovde ipak radilo o nekoj vrsti vansportskog pritiska. Treba napomenuti i da živimo u doba kada su sportisti, s fizičke strane, izloženi dvostruko ili trostruko većim naporima u odnosu na njihove kolege od pre tridesetak godina, i da zbog toga oni svi sad moraju da koriste neke suplemente, hteli to ili ne. Pitanje je — gde će se povući granica dozvoljenog i nedozvoljenog?“
Upitan da objasni šta je prihvatljiva „gornja granica“ za dopingovane sportiste, u procentima, Novaković kaže:
„Iako je tu granicu teško odrediti, moje mišljenje je da sve dok je taj procenat ispod jedne četvrtine onih koji se dopinguju, tu je potpuno jasno da ne postoji nikakav sistemski proces. Ja čak ne poričem da u Rusiji na nekim nivoima on postoji u nekom organizovanom obliku — da li će to, recimo, biti neki manji timovi, ili jedan trener sa svim svojim sportistima, to ne znam — ali da se tako nešto radi na nivou čitave države, izvinite, ali takva tvrdnja je potpuno bizarna“, kaže Novaković.
Zamenik ruskog premijera Dmitrija Medvedeva i bivši ministar sporta Vitalij Mutko ocenio je da je odluka Međunarodnog biatlonskog saveza „izbalansirana“.
„U Rusiji ne postoji doping program. Postoje samo ljudi koji se dopinguju i varaju sistem, kao i svuda — ali ti ljudi će uvek biti adekvatno kažnjeni“, rekao je Mutko, i dodao da je najnovija situacija dokaz da kada se sport razdvoji od politike, i kad se sve odluke zasnivaju na pravnim normama i regulativi, sve bude u najboljem redu.
Upitan kako je moguće da je Meklarenova komisija baš do te mere omašila u proceni broja sportista koji se dopinguju — praktično za sedamdeset odsto, ako ne i više — profesor Elis Kašmor kaže da je sama istraga koja je sprovedena bila neadekvatna.
„Mislim da je suština problema u tome što je veći deo svih zaključaka Meklarenove komisije zasnovan na svedočenju samo jednog čoveka, Grigorija Rodčenkova, koji je isprva radio u Rusiji, ali je trenutno u SAD ili Kanadi — dakle, u suštini je prebegao, pa sada mora na nekome da, da se tako izrazim, ’oštri zube‘. Ako izveštaj bazirate na tvrdnjama samo jedne osobe, a pritom ne uporedite te izjave ni sa čim drugim, postoji veliki rizik da će ljudi reći — čekaj, čekaj, a gde su nam činjenice kojima ćemo da potkrepimo optužbe protiv hiljadu ili više ruskih sportista? Ovde je očigledno plan bio da se optuži, maltene, celokupna ruska sportska nacija!“, naglašava Kašmor.
Prvi čovek ruskog biatlonskog saveza Aleksandar Kravcov saopštio je da, prema njegovim saznanjima, protiv ruskih sportista nisu planirane nikakve nove sankcije, odnosno da će oni moći da nastave takmičenje kao i do sada.
Na pitanje šta bi moglo da se desi ukoliko bi i druge međunarodne sportske federacije, kojima je prepušteno da propišu kaznene mere ruskim sportistima, donele slične odluke, odnosno šta ako odbace najveći deo optužbi, profesor Kašmor za Sputnjik kaže da bi sve ovo za Međunarodnu antidoping agenciju moglo da bude veoma, veoma neprijatno — ali je ujedno neprijatno i za čitav svet sporta.
„Jedino što me sprečava da predvidim nekakav ’domino efekat‘ je to što postoje međunarodne sportske organizacije koje su bile do te umešane u izradu izveštaja Meklarenove komisije, da bi bilo bukvalno neverovatno, čak nezamislivo da sad odjednom promene mišljenje. Tu pre svega mislim na Međunarodnu atletsku federaciju i Međunarodni olimpijski komitet. Ali, veoma je važno što su brojne pojedinačne sportske međunarodne asocijacije jasno poručile da, ukoliko im uskoro ne budu predstavljeni neki ozbiljni, konkretni dokazi, neće kažnjavati ruske sportiste. Predviđam da će tokom narednih nekoliko meseci biti veoma zanimljivo, oči i uši treba držati širom otvorene“, kaže Kašmor.
Vladimir Novaković, s druge strane, podseća da će se i u Srbiji sa velikim zanimanjem pratiti razvoj situacije oko suspenzije ruskih sportista, a pre svega atletičara.
„Za nas ovde je vrlo interesantno da vidimo šta će Svetska atletska federacija da odluči. Beograd je domaćin Šampionata Evrope u dvorani, koji se održava za mesec i po, i zaista ne bi bilo dobro da jedna od najjačih evropskih nacija u atletici na njemu ne učestvuje. Zato bi Federacija odluku trebalo da donese veoma brzo. Pritom, ovakve stvari moraju da se sagledaju i iz šire perspektive — besmisleno je da zbog pet sportista koji se dopinguju, posledice snosi drugih stotinu koji nisu koristili stimulativna sredstva! Mislim da će posle svega morati da se primeni staro pravilo — a to je da se doping slučajevi razmatraju pojedinačno, odnosno da ne sme da bude ovako brzoplete generalizacije. Dakle, svaki sportista je, dok ne bude suspendovan, ’čist‘. To je jedini način da takmičenja nastave da se normalno održavaju, i mislim da je to jedan sistem koji će definitivno morati da se primenjuje u budućnosti“, kaže na kraju razgovora za Sputnjik novinar Sport kluba Vladimir Novaković.
