Upravo kao i njegov „duhovni otac“ Žak Delor, on navodno sada radi na nastavku svoje političke karijere do koje bi trebalo da dođe nakon što prestane njegov predsednički mandat, ali ne više u nacionalnim okvirima, već na evropskom nivou.
„Izvori bliski Jelisejskoj plati tvrde da Fransoa Oland želi da stupi na mesto predsednika Evropskog saveta“ piše list „Parizijen“. Na ovoj poziciji se trenutno nalazi bivši poljski premijer Donald Tusk, čiji se mandat završava u maju, odnosno baš u trenutku kada će „budući-bivši“ predsednik Francuske ostati bez svojih ovlašćenja.
Kako bi zaista stao na čelo Evropskog saveta, Olandu je neophodna podrška svih 28 šefova zemalja-članica ili njihovih premijera, od kojih je trenutno većina politički desno orijentisana. Takođe, važno je reći da će Olandu biti potrebna i podrška budućeg predsednika Francuske, do čega neće doći ukoliko Francuzi poklone svoje poverenje Fransoa Fijonu.
Koliko bi se prema ovakvim tvrdnjama trebalo ozbiljno odnositi i kakve su realne šanse Olanda, za Sputnjik govori Emanuel Dipi, šef Instituta perspektiva i bezbednosti u Evropi:
„Mislim da Oland realno nema šanse, jer bi kao prvo njegovu kandidaturu morao da podrži budući predsednik. Ako predsednik postane Fransoa Fijon, on neće podržati Olanda. Mandat Donalda Tuska se završava u maju. I, da, tačno je da se trenutno vodi politička borba, zbog čega se danas tri najvažnije političke pozicije nalaze u rukama desno orijentisanih političara. Ravnoteža je neophodna Evropi. Ali imajući sve ostale političke okolnosti u vidu, Oland nema mnogo šanse da sedne u fotelju šefa Evropskog saveta.“
