Uoči svoje posete Astani, Mistura je u intervjuu za RIA Novosti rekao šta UN očekuju da dobiju nakon rasprave u Kazahstanu, kao i da li će predstavnici oružanih opozicionih grupa biti pozvani na međusirijske razgovore u Ženevi, da li će taj sastanak biti odložen zbog susreta u Astani i da li je potrebno da se pozovu Rusija i SAD na donatorsku konferenciju o Siriji u Briselu ovog proleća.
Generalni sekretar UN zamolio Vas je da predvodite delegaciju UN na sastanku o Siriji u Astani 23. januara. Kako vidite svoju ulogu u predstojećim razgovorima, uzimajući u obzir da se bavite političkim procesom, a u Kazahstan će doći predstavnici oružane opozicije kako bi razmatrali vojne teme?
— Uloga UN biće ista kao i do sada, pokušaćemo da nađemo nekakvu mogućnost da bismo podržali prekid vatre ili smanjenje nasilja, povećamo humanitarnu pomoć i mogućnost da Sirijci nađu političko rešenje uz našu pomoć. To ostaje naš plan.
Da li će u Astani moći da se postavljaju pitanja koja prevazilaze bezbednosna pitanja, to jest, prekid vatre, ja jednostavno ne mogu da vam kažem. Videćemo. Ali, naravno, ako rezultat budu prekid vatre, neke mere na izgradnji poverenja i neka od pravila na osnovu kojih će se regulisati i kontrolisati prekid neprijateljstava, već to će definitivno biti dostignuće za sirijski narod. I to je ta prava stvar koja pomaže političkoj diskusiji.
Nameravamo da iskoristimo ono što možemo da dobijemo od Astane, a posebno ako to bude produktivan rezultat u razgovorima koje bismo želeli da vidimo u Ženevi.
Da li nameravate da date nove predloge na sastanku u Astani ili ćete tamo samo sedeti i čekati rezultat?
— Mi nikada ne sedimo i čekamo. Ne možemo sebi da priuštimo takav luksuz. Spremni smo da ponudimo svoje ideje i predloge. Na kraju krajeva, već nekoliko godina smo radili na svemu onome što će biti razmatrano u Astani i Ženevi. Dakle, mi smo tamo da podržimo i pomognemo.
Da li očekujete da rezultati Astane budu upućeni u Savet bezbednosti UN da bi bili potvrđeni?
— To će zavisiti od zemalja-članica Saveta bezbednosti UN. Kao što znate, one same odlučuju o svojim planovima. Naravno, nadam se da će Astana, u najmanju ruku, postati mesto konsolidacije i napora za ojačavanje režima prekida vatre, uz dodatne mere za izgradnju poverenja. Ona će učvrstiti ono o čemu su pričali predsednik Rusije Vladimir Putin i njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan. To je ono što takođe želi sirijski narod.
Da li ste spremni da pozovete 14 naoružanih grupa, koje će učestvovati na sastanku u Astani, na konferenciju u Ženevi?
— Voleli bismo da u Astani vidimo kako teče saradnja o prekidu vatre između predstavnika oružanih grupa i njihovih savetnika sa predstavnicima vlasti. Na osnovu toga, možemo doći do nekog zaključka.
Da li smatrate da u Ženevi može da se formira zajednička delegacija opozicije?
— Mi smo uvek govorili da bi direktni razgovori između Sirijaca bili bolji, jer bi nam to olakšalo posao. Ukoliko bude postojala jedna opoziciona delegacija i jedna delegacija vlade, plus ako bi one bile spremne da se direktno sastanu. Tako da je oduvek bilo i biće nešto što se nadamo da ćemo postići.
Da li zajednička delegacija na pregovorima u Siriji treba da bude samo politička ili u nju mogu da uđu i pripadnici oružanih grupa?
— A zar mi ne želimo da damo samim Sirijcima da odluče o tom pitanju?
Da li će ustavna reforma u Siriji biti glavna tema razgovora u Ženevi?
— Kada nastavimo pregovore u Ženevi, program će se zasnivati, naravno, na Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 2254. To su instrukcije koje dobijamo od svih, uključujući i Rusiju. I ustavni aspekti predstavljaju deo toga, ali nisu i jedini.
Da li mislite da će obe sirijske strane moći da sednu za jedinstveni pregovarački sto u Ženevi?
— Da vidimo da li oni koji predstavljaju sirijsku opoziciju, a to su uglavnom oružane grupe, i neki drugi, kao i predstavnici sirijskih vlasti, mogu da sede u istoj prostoriji u Astani. Pošto je u Astani veoma hladno, neće biti opcija za brzi odlazak.
Ministarstvo spoljnjih poslova Rusije saopštilo je da će sastanak o Siriji u Astani trajati nekoliko dana, da li će u vezi sa tim biti odloženi pregovori u Ženevi koji su zakazani za 8. februar?
— Ponovo se nadamo, i generalni sekretar UN je to vrlo jasno rekao, da će Astana dovesti do rezultata koje ćemo moći da iskoristimo na sastanku u Ženevi. Nećemo održati sastanak u Ženevi pre nego što bude završen sastanak u Astani. Orijentisaćemo se prema situaciji. Propisani datum je i dalje 8. februar. Međutim, u prošlosti smo imali potvrde, i ovde moramo da budemo veoma pragmatični, da je neophodna fleksibilnost ako očekujemo ikakve uspešne šanse.
Da li ste u Davosu razgovarali sa šeficom diplomatije Evropske unije Federikom Mogerini o njenom predlogu za održavanje donatorske konferencije u Briselu na proleće? Da li ćete Vi učestvovati na njoj?
— Naravno da sam razgovarao. I mi se spremamo da idemo. Ko-predsedavaćemo konferenciji u Briselu, jer je tako bilo i u Londonu. I nadamo se da će osim doprinosa različitih država, to takođe predstavljati priliku da se pogleda koji su uslovi neophodni međunarodnim donatorima da bi počelo ozbiljno obnavljanje Sirije.
Da li Rusija i Sjedinjene Američke Države treba da budu pozvane na taj sastanak?
— Kasnije ću Vam odgovoriti, ali kako može i da se pomisli da oni koji toliko učestvuju u Siriji neće biti pozvani. Međutim, da li je Rusija spremna da pruži značajan doprinos obnovi Sirije?
Mislim da jeste.
— To je dobro.
