Po Ustavu Srbije, decembar 2008. godine bio je krajnji rok za donošenje zakona o finansiranju Vojvodine. Od tog „krajnjeg roka“ prošlo je osam godina. Da li je 2017. ta godina? Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) ovih dana se oglasila otvorenim pismom novoizabranom sudiji Ustavnog suda Tamašu Korhecu, podsećajući na to da su pre godinu dana podneli inicijative Ustavnom sudu Srbije povodom rešavanja pitanja finansiranja Vojvodine i pripadajućih joj sedam odsto budžeta Srbije.
Liga je saopštila da neće odustati od zahteva za rešavanje pitanja finansiranja Vojvodine, iako je, kako se navodi, „počela orkestrirana kampanja kojom bi se činjenice preokrenule u najgorem maniru manipulacije javnošću“. Nije doduše navela o kakvoj orkestriranoj kampanji je reč i ko je vodi. Tim pre što su i premijer Srbije i predsednik vlade Vojvodine ocenili da zakon treba doneti.
Aleksandar Vučić je rekao krajem oktobra na zajedničkoj sednici vlada Srbije i Vojvodine da će republičke vlasti doneti Zakon o finansiranju Vojvodine, „iako drugi nisu“. Vojvođanski premijer Igor Mirović ocenio je da nema razloga da to ne bude urađeno u ovoj godini i da je bolji i loš nego nikakav zakon. I objasnio zašto. Nepostojanje zakona dovodilo je do zloupotrebe sredstava. Donošenje Zakona o finansiranju Vojvodine važno je kako se ne bi ponovile greške onih koji su pre vladali Vojvodinom i to nedovršeno stanje koristili za upotrebu sredstava na način koji je prouzrokovao štetu pokrajini i njenim građanima, objasnio je Mirović.
Ni za Borislava Borovića iz Foruma nezavisnih ekonomista nije sporno da treba što pre doneti zakon. Nije, međutim, propustio da ukaže na politizaciju cele priče. „Inicijativu davati 2017. pred nekakve izbore, a sedam-osam godina biti u vlasti Vojvodine i Republike Srbije deluje mi prilično politički nekorektno i kao politizovanje nekih stvari“, kaže Borović za Sputnjik. On podseća da je inicijator ocene ustavnosti LSV-a, koja je u vlasti bila dugi niz godina i u Vojvodini i u republici, zajedno sa DS-om i uopšte nisu podnosili inicijativu za to. To su uradili tek na kraju 2015. godine, podseća on. Praktično uoči vanrednih parlamentarnih izbora na proleće 2016. Posle godinu dana ta ustavna inicijativa je osvežena. Uoči predsedničkih, a možda i novih parlamentarnih izbora, takođe u aprilu.
„Ali bez obzira na sve treba biti pošten i reći ’treba doneti zakon o finansiranju Vojvodine i utvrditi prave nadležnosti‘“, kaže Borović. Naravno da je trebalo da zakon bude donet ne samo zbog toga što je to ustavna obaveza, nego i zbog toga što kada se Vojvodini daje Ustavom predviđenih minimum sedam odsto republičkog budžeta, prilično „visi“ ako se ne zna svrha tih sredstava, objašnjava on. Novac, dodaje, može biti upotrebljen dobro, ali i loše. U svakom slučaju nije unapred precizirano za šta taj novac ide. Zašto bi neko, prosto, po dogovoru dobijao novac, bez određivanja njegove prave namene, primetio je Borović.
„Vrlo je važno, a iskustva ozbiljnijih država govore da treba napraviti takav zakon da se utvrde nadležnosti i način prikupljanja novca da neke nadležnosti budu prebačene Vojvodini, pa da izvorni prihodi pokrajine budu u okviru tih sedam posto. Prilično je neobično da se napravi zakon, naprave se budžetski sistemi za Srbiju, AP Vojvodinu i lokalne samouprave, a onda se naknadno daje nekih sedam odsto iz republičkog budžeta pokrajini“, kaže Borović.
I on deli ocenu da, kada se govori o Platformi za donošenje zakona koju je pre tri godine usvojila vojvođanska skupština, uglavnom je reč o procentu učešća Vojvodine u porezima prikupljenim na njenom prostoru, a ne i o obavezama.
„Kada se priča o Vojvodini, posebno kada to radi LSV i gospodin Nenad Čanak, obično se traže novci bez navođenja projekata i nadležnosti koje će da finansira AP Vojvodina. Nema veze ko je na vlasti, već da se moramo ponašati na pravi način. Ako zakon bude donet na osnovu procentualnog deljenja nekog plena, onda će ponovo doći do nekih zloupotreba. Na kraju krajeva, svaki budžet mora biti podložan proveri. Možemo mi plaćati poreze u Beogradu, Vojvodini, Srbiji, ako se negde ne podnosi izveštaj gde se troši taj novac, onda to nema nikakvog smisla“, poručio je Borović. On uz to napominje da Vojvodina potražuje 1,4 milijarde dinara, koliko je navodno Republika Srbija duguje, i pita šta će biti ako Srbija fakturiše sve ono što je radila na teritoriji AP Vojvodine.
„Nedonošenje zakona stvara mnoge dileme i utire put nekim manipulacijama kojih, naravno, moramo da budemo svesni. Ima ih i oko povećanja nadležnosti Vojvodine, čak i nekoj secesiji koja se ponekad pomene. Dakle, bolje je napraviti zakone koji se poštuju nego imati pravni vakuum koji može da se tumači na razne načine i da manipulacije dođu u prvi plan“, ističe Borović. Treba utvrditi ne procentualne, nego prave nadležnosti, precizno urediti stvari. Pa ako se zakon ne pokaže kao dobar, onda ga menjati, kako ne bi dolazilo do zloupotreba, smatra on.
