Zid u severnom delu Kosovske Mitrovice će pasti! Tako su barem najavili prištinski zvaničnici. A da li će to da se desi baš, kako su najavili, 17. februara, na dan kada je Kosovo 2008. godine proglasilo, ili neki drugi dan — još se ne zna.
Međutim, ono što je sada očigledno je da će ako dođe do rušenja tog, u stvari, potpornog zida, koji je podigla lokalna samouprava kojom rukovode Srbi, i koji je deo amfiteatra, najverovatnije biti srušeno još nešto — i onako narušena politička stabilnost.
Od pogroma nad Srbima 2004. godine situacija između Prištine i Beograda nije bila napetija, a slobodno se može reći da su minuti odlučivali pre neki dan, kada se voz Banjska zaputio ka Kosovskoj Mitrovici iz Beograda, da li će se sa retorike preći na oružje. Specijalne jedince ROSA voz iz Srbije na prelazu Donje Jarinje, teritoriju na koju inače ne smeju da dolaze bez saglasnosti lokalne srpske samouprave sa severa Kosmeta, čekale su kroz nišan. Hašim Tači, predsednik takozvane države Kosovo, izjavio je da su „bezbednosne snage Kosova (BSK) spremne za svaki izazov na čitavoj teritoriji Kosova“, čime je faktički dao do znanja da deo sporazuma o neprisutnosti kosovskih snaga pod oružjem na teritoriji severa Kosova više nije na snazi.
Da li je ovo trenutak kada bi Srbija trebalo da zatraži da se ispoštuje odredba iz Rezolucije 1244 o povratku srpskog kontingenta od 1.000 pripadnika policije i vojske na Kosovo i Metohiju?
Dušan Čelić, bivši član beogradskog ekspertskog tima za pregovore sa Prištinom, veruje da jeste. On kaže da poslednja dešavanja sasvim sigurno jesu podizanje tenzija od strane Prištine, računajući tu i najave rušenja potpornog zida u Severnoj Mitrovici, pa do prisustva pripadnika ROSA na severu Kosmeta.
„Čini mi se da je ovde došlo do opipavanje pulsa sa obe strane. Pretnja sa prištinske strane je iskušavanje reakcije i Srba sa severa Kosmeta, ali i Beograda. Naravno da je to aktuelizovalo pitanje primene Rezolucije 1244 i prava Srbije da u skladu sa važećom Rezolucijom na teritoriju Kosova i Metohije pošalje svoje pripadnike vojske i policije“, navodi profesor Čelić.
On napominje da je to samo jedan od odredaba iz Rezolucije 1244 koje do sada nije realizovana. On napominje da nije primetio da je Beograd tu mogućnost, odnosno odredbu, do sada pominjao. Kaže da nije siguran da će vlasti u Beogradu to pitanje uopšte pomenuti, ali je ubeđen da je ovo trenutak da se to pitanje izvuče iz naftalina.
O tako nečemu, dodaje on, na zahtev Srbije trebalo bi da odlučuje Savet Bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji je Rezoluciju 1244 i usvojio.
„Moguće je da je sve ovo što se događalo ovih dana ispipavanje terena pred promenu administracije u Vašingtonu i prosto je moguće da je to neka, ajde da tako kažemo, priprema za ovo o čemu pričamo… Želeo bih da verujem u to, kao i da će se doći i do zvaničnog postavljanja tog pitanja“, zaključuje naš sagovornik.
Da je sever Kosova još uvek trn u oku Prištine, iako su odmah po potpisivanja Briselskog dogovora 2013. godine na toj teritoriji održani izbori po zakonima Prištine, pokazuje i blago rečeno histerija oko već pomenutog potpornog zida u Mitrovici koji Albanci nazivaju „zidom podele koji mora pasti“. Naravno, Albancima ne smetaju ni zid ni voz, već date okolnosti koriste kao povod za demonstraciju sile jer kako drugačije protumačiti Tačijeve reči.
