Komentarišući ovaj potez kijevskih vlasti, ruski eksperti odgovaraju da je „napad najbolja odbrana“, a pravnici sumnjaju da Kijev ima bilo kakve dokaze za svoje optužbe.
„Napad je najbolja odbrana. Trebalo bi ukrajinskim političarima odati priznanje za dosledno pridržavanje tog zlatnog principa. Sada ukrajinska vojska, kršeći Minski sporazum, ponovo otvara vatru na teritoriji Donjecka i Luganska, dok ove republike spremaju žalbe na Ukrajinu koje će uputiti UN i OEBS-u, ali Kijev je ovim pokušao da ih preduhitri i stavi suprotnu stranu u poziciju krivca“, kaže za Sputnjik Eduard Popov, naučni saradnik Instituta za proučavanje ruskog inostranstva.
Informaciju o tužbi protiv Rusije ukrajinski predsednik Petro Porošenko je obnarodovao samo nekoliko sati nakon susreta sa potpredsednikom Džozefom Bajdenom, koji je došao u oproštajnu posetu Kijevu.
Ta poseta, ističu eksperti, ukazuje na to da je Bajden došao u Kijev da bi „dolio ulje na vatru“.
Određeni krugovi iz Obamine administracije su sada posebno zainteresovani za raspirivanje ukrajinske krize, kako bi blokirali mogući američko-ruski kompromis o pitanju Ukrajine, koji bi mogli da postignu Putin i Tramp.
Osim toga, tužba Kijeva se tumači i kao još jedan pi-ar tamošnjih vlasti, koje na sve načine pokušavaju da privuku pažnju međunarodne zajednice na sebe, a naročito novoizabranog američkog predsednika — Donalda Trampa.
„Već 20. januara u SAD će doći do promene vlasti, a Porošenko koristi sve mogućnosti da skrene pažnju novog gazde Bele kuće na sebe. Ali, Tramp nema visoko mišljenje o Porošenku i čak se veoma negativno odnosi prema njemu. Između ostalog, posredi su i lični motivi. Ne bi trebalo zaboraviti da su ukrajinski političari otvoreno podržavali Klintonovu tokom predizborne kampanje, a da su veoma oštro kritikovali Trampa, pa čak i pogrdno o njemu govorili. Zato se Porošenko sada našao u ’nebranom grožđu‘ i sada je primoran da svim silama pokaže Trampu da je spreman da mu verno služi, kao što je ranije služio Obaminoj administraciji“, zaključuje Popov.
S druge strane, ruski pravnici sumnjaju da će Haški sud uopšte podići optužnicu na osnovu ove tužbe, jer za to su potrebni dokazi a Kijev ih, kako se pretpostavlja, nema.
U Kijevu, međutim, navode da je tužba podneta „kako bi se naterala Rusija da prizna odgovornost za izvršene akte terorizma i diskriminacije tokom svoje nezakonite agresije protiv Ukrajine“.
U dokumentu se tvrdi da je Moskva „prekršila konvenciju o borbi protiv finansiranja terorizma i eliminisanja rasne diskriminacije“.
Zanimljivo je i da je gotovo istovremeno Krim pripremio projekat rezolucije UN o tome kako su kršena ljudska prava na poluostrvu u periodu kada je Krim bio deo Ukrajine.
Porošenko je takođe naglasio da drži pod kontrolom sve prethodne tužbe.
„Rusija treba da plati cenu za agresiju“, rekao je on.
Ovo, međutim, nije jedina tužba koju je Kijev podigao protiv Moskve. U septembru prošle godine Kijev je tužio Moskvu i za kršenje Konvencije o pomorskom pravu navodno zbog dobijanja nafte i gasa u epikontinentalnom pojasu Ukrajine, kao i zagađenja životne sredine na Crnom moru.
Sud će ovu tužbu razmotriti ove godine. U Kremlju su rekli da će Rusija braniti svoje interese iz pomoć „svih instrumenata međunarodnog humanitarnog prava“.
