Uzrečica „mirna Bosna“ nikako da počne da važi za Bosnu. Ni danas, 20 godina posle ratova, zločina, mešanja međunarodne zajednice i raznih političkih peripetija situacija u Bosni je nemirna. Ponovo se zvecka oružjem u državi koja je možda najviše propatila tokom ratnih devedesetih.
Novu eskalaciju međunacionalne političke krize podgrejao je ratni komandant V korpusa Armije BiH, čovek osumnjičen za mnoge ratne zločine, general Atif Dudaković, koji je u Luksemburgu, na skupu bošnjačke emigracije, rekao da svaki Bošnjak treba da kupi vojnu opremu.
Od bezbednosnog stručnjaka Dževada Galijaševića stigla je optužba na račun vođe bošnjačke SDA Bakira Izetbegovića, koji, prema Galijaševićevim rečima, uz pomoć šefa Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH Osmana Mehmedagića Osmice, priprema „ozbiljan sukob i rat koji će izbiti na proleće“.
Kome odgovara zveckanje oružjem u zemlji već razorenoj ratom?
Igor Gajić, politički konsultant iz Banjaluke, kaže da održavanje tenzije odgovara bošnjačkim liderima, jer to je jedini način da ostanu na vlasti u Federaciji BiH. Galijaševićeve optužbe na Izetbegovićev račun imaju osnova, jer, kaže Gajić, Bošnjaci su radikalniji i od Srba i od Hrvata u BiH.
„Ako se priča o ratu, oni su daleko spremniji na tako nešto, pogotovo računajući koliko hiljada potpunih ekstremista, vehabija, selafija ima u BiH, koliko ljudi iz arapskih zemalja… To su ljudi obučeni i uzgojeni za rat, za džihad i daleko su spremniji za ratovanje. Međutim, ne verujem da to može biti ostvarivo, pogotovo što su i Srbi i Hrvati spremni za nešto tako, a imaju i dve države iza leđa koje neće dozvoliti neki ekstremni napad. Uz to, tu je i međunarodna zajednica pred čijim očima se to ne sme odigravati“, kaže Gajić i dodaje da je većina bošnjačke javnosti protiv rata.
„To je sav onaj normalan deo koji je u većini. Međutim, opet se mora računati da je uvek počinjalo od nekih manjih ekstremnih delova. A ovde taj ekstremni deo nije toliko mali. Imate kompletna sela, naselja gde se priča na arapskom, gde se piše na arapskom, njima BiH i mrtve glave iz devedesetih ništa ne predstavljaju“, zaključuje Gajić.
Dugogodišnji urednik sarajevskog lista „Oslobođenje“ i bivši diplomata Zlatko Dizdarević kaže da rat može da priziva samo osoba sa nenormalnom političkom ambicijom i da je proizvodnja mržnje i animoziteta projekat uz pomoć kojeg se političke oligarhije u BiH održavaju na vlasti.
„To što se dešava u BiH sada, već je na ivici političke i socijalne šizofrenije, pri čemu je ogromna zabluda da je to stvar pojedinaca ili grupa, da je to incidentno, da su to usputna dešavanja. To što mi danas imamo je projekat proizvodnje mržnje i animoziteta jer se samo na tom projektu održavaju oligarhije, odnosno karteli u BiH koji su na vlasti. Cela priča sa BiH je priča o rasturanju društva“, kaže Dizdarević.
Istorijska supstanca BiH, objašnjava on, jeste društvo, pre nego država. Koncept vladanja od 1995. godine je rasturanje društva.
„Ako niste danas na jednoj od tri strane, a u okviru te tri strane ako niste familija, ako niste ishisterisani deo političkog vrha, vi naprosto ne postojite. Prema tome, dvadeset i kusur godina vladaju ovi koji vladaju. U tih dvadeset i nešto godina, ruke su se, blago rečeno, umočile do ramena u korupciju, krađu i pljačku. Da bi se to održalo, bilo je neophodno uništiti bosansko-hercegovačko društvo — podeliti na tri dela do histeričnih razmera“, kaže Dizdarević.
Formula projekta proizvodnje mržnje i animoziteta u BiH, prema Dizdarevićevim rečima, jeste dva protiv jedan.
„To su situacije u kojima se uvek, po definiciji, neko oseća pogođenim i poraženim, onaj ko je pogođen i poražen nastoji da odgovori, da vrati, da se svrsta među pobednike… Prema tome, to je jedno ludilo koje ne može da završi mirno, a dodatni element u svemu tome je skandalozan odnos vrhova EU, koji situaciju u BiH preciziraju i definišu vrlo jasno i otvoreno rečenicom ’reformski put BiH prema Evropi je impresivan‘. To je sastavni deo kompletnog ludila i ja ne znam gde će se to završiti“, kaže Dizdarević.
Sutra, ako se nešto dogodi, oni koji prizivaju rat u BiH neće pokupiti svoju decu iz inostranstva, sa elitnih fakulteta, dati im pušku u ruke i poslati ih u rovove.
Oni koji su pre dve decenije ratovali, vrlo dobro znaju kakav im je položaj u društvu — da su ostavljeni, prevareni i gurnuti u ćošak, dodaje Dizdarević. Oni nisu supstanca za neki novi oružani sukob. Međutim, i javnost je deo histerične podele na troje, kaže on.
„Populizam je beskrajno dobra podloga kojom možete da prodate šta god hoćete. U situaciji u kojoj je država potpuno oprana od pametnih, obrazovanih, trezvenih, od intelektualaca i ljudi sa znanjem i mudrošću, možete da manipulišete sa javnošću kako hoćete. Ono što mi se u ovom času čini važnijim, to je, bez obzira na manipulacije sa javnošću, bez obzira na taj projekat koji se realizuje na raznorazne načine, mislim da ljudi nisu spremni ni za kakav rat. Ali to se uvek mora kazati sa zrnom soli ispod jezika. Tako smo govorili i devedesetih“, zaključuje Dizdarević.
