Pitanje „vraćanja“ Sabora Crkvi izazvalo je burne diskusije u ruskoj javnosti, pa čak i proteste. Više od 120.000 ljudi potpisalo je peticiju protiv odluke peterbuških vlasti da Sabor na upravu daju Crkvi i traže raspisivanje referenduma o tom pitanju.
Pokretači peticije strahuju da će „vraćanje“ jedne od najvećih znamenitosti Sankt Peterburga pod okrilje Crkve smanjiti broj turističkih poseta, a takođe se pribojavaju i da RPC neće biti u stanju da u potpunosti obezbedi potrebnu restauraciju i da očuva to jedinstveno kulturno nasleđe.
Isakijevski sabor je najveći pravoslavni hram u Sankt Peterburgu, a u carskoj Rusiji je imao status glavne crkve u zemlji. Za vreme sovjetske epohe, pretvoren je u muzej, a i danas ima tu funkciju.
Crkvene službe su u Saboru obnovljene početkom devedesetih godina prošlog veka. Prema rečima direktora državnog muzeja „Isakijevskog sabora“ Nikolaja Burova godišnje se održi i 600 bogosluženja.
Ruska pravoslavna crkva je još 2015. godine tražila od gradskih vlasti da joj dâ Sabor na korišćenje, ali je taj zahtev tada odbijen.
Nakon što je u javnosti ponovo pokrenuto pitanje statusa Isakijevskog sabora u javnosti je često počeo da se koristi termin „vraćanje“, ali taj izraz nije sasvim ispravan — Isakijevski sabor zapravo nikada nije ni bio u vlasništvu Crkve, čak ni u carsko doba. Sabor je (od)uvek pripadao državi, a Vlada Rusije ga je 2012. godine predala u vlasništvo Sankt Peterburgu, a grad će i ostati zakonski vlasnik.
Dakle, ovde se radi isključivo o pravu korišćenja, a pitanje vlasništva se ne dovodi u pitanje.
Odluku o predaji Isakijevskog sabora gradske vlasti u Sankt Peterburgu saopštile su u utorak. Portparol gubernatora tog grada je rekao da će Sabor biti predat RPC na besplatno korišćenje, ali da će istovremeno sačuvati i status muzeja. Prema njegovim rečima, proces predaje Sabora može da „potraje duže vremena“.
„To je ispunjavanje ne samo želje stotine hiljada vernika, već i odredba federalnog zakona. Želim da istaknem da će Sabor kao istorijski i arhitektonski spomenik ostati otvoren za sve, bez obzira na veroispovest“, naveo je portparol gubernatora.
Mediji prognoziraju da bi zdanje već do kraja godine moglo da pređe „u ruke“ Crkve, a peterburški pravnici navode da bi procedura predaje mogla da potraje i nekoliko godina.
U svakom slučaju, u radu Sabora se neće mnogo toga promeniti — i dalje će postojati muzej, a sveštenici će održavati službe.
Gde je onda problem? Oni koji se protive odluci gradskih vlasti kažu da je problem u finansijama. Oni strahuju da će posle predaje zdanja RPC Isakijevski sabor snaći sudbina drugog poznatog hrama — Kazanjskog sabora.
Odmah posle predaje Kazanjskog sabora RPC troškovi remonta, restauracije i ostalih radova u tom hramu prebačeni su na gradski budžet, a grad nije u situaciji da izdvaja tolika sredstva.
Sada restauraciju Isakijevskog sabora sprovodi muzej. U slučaju da RPC preuzme Sabor na korišćenje troškovi održavanja će pasti na gradsku kasu.
Takođe, ostaće se i bez para koje muzej sada zarađuje od prodaje ulaznica, jer iz RPC obećavaju da će ukinuti tu praksu.
„Niko ne namerava da ograničava ulazak posetilaca, a plaćanje ulaznica će biti ukinuto. To je logično jer se ulazak u hram ne naplaćuje. Međutim, ekskurzije podrazumevaju plaćanje“, rekli su u Crkvi.
Isakijevski sabor je, uz Ermitaž i Petropavlovsku tvrđavu, jedna od najposećenijih znamenitosti Sankt Peterburga. Prošle godine ga je posetilo više od 3,8 miliona turista, a mediji su izračunali da je grad od toga zaradio preko 12,6 miliona evra.
Gradske vlasti navode da Crkva može biti i lišena prava na korišćenje Sabora u slučaju nepoštovanja uslova čuvanja muzejskih vrednosti, ali u RPC uveravaju da će muzejska delatnost biti ne samo sačuvana, već i proširena.
Ipak, oni koji se protive ovoj odluci su u manjini. Većina političara, eksperata i građana podržava odluku da se Sabor dâ na korišćenje Crkvi.
Ruska pravoslavna crkva je pretrpela velike gubitke tokom sovjetske ere, kada su brojni hramovi konfiskovani ili uništeni.
Ruski mediji podsećaju da je pitanje povratka hramova Crkvi, koji su joj bili oduzeti posle Revolucije, pokrenuto još 1990. godine, ali da je to pitanje počelo da se rešava tek Putinovim dolaskom na vlast. U Rusiji je takvih hramova bilo više od 12.000. Mnogi su već vraćeni. Međutim, svaka takva odluka vlasti izaziva burne diskusije kod jednog dela javnosti, pa ni ovaj put to nije bio izuzetak.
Isakijevski sabor, posvećen svetom Isaku Dalmatinskom, ponos je Sankt Peterburga i cele Rusije. Građen je po projektu francuskog arhitekte Ogista Rikara de Monferana od 1818. do 1858. godine.
Njegova visina premašuje 100 metara, a površina preko 4.000 kvadratnih metara.
Taj katedralni sabor se ističe pozlaćenom kupolom sa čijeg se vrha pruža veličanstven pogled na Sankt Peterburg.
