U decembru, bukvalno nekoliko sedmica pre inauguracije novoizabranog predsednika SAD, glavni savetnici za nacionalnu bezbednost odlazećeg predsednika Baraka Obame pripremali su se za finalni sudar sa Rusijom na svetskoj pozornici, navodi list.
Stalna predstavnica SAD pri UN Samanta Pauer ubeđivala je London i Pariz, ključne evropske saveznike Vašingtona, da doprinesu da bude usvojena dugo odlagana rezolucija o sankcijama sirijskim vlastima zbog „korišćenja hemijskog oružja“ u sukobu.
Obamina administracija insistirala je na tome da Savet bezbednosti što je moguće pre glasa kako bi „pozvao na odgovornost“ predsednika Sirije Bašara el Asada i njegove pristalice, piše autor teksta.
Taj korak trebalo je da bude izazov za Rusiju, koja je ranije tekst rezolucije ocenila kao neprihvatljiv i koja bi, definitivno, uložila veto na njega.
SAD su, međutim, naišle na otpor upravo onih zemalja od kojih su očekivale najveću podršku.
Velika Britanija i Francuska, koje se uvek aktivno zalažu za sankcije, ispoljile su iznenadnu neodlučnost i počele da odlažu podnošenje rezolucije na glasanje.
„Prvo odlaganje bilo je zbog Božića, potom uoči Nove godine, a onda još jednom početkom januara“, naglašava list.
Velika Britanija i Francuska, sudeći po svemu, ne nameravaju da preduzimaju bilo kakve mere kako bi pozvale na odgovornost sirijske vlasti, jer čekaju stupanje Donalda Trampa na dužnost.
Novoizabrani predsednik, koji je izrazio želju da sarađuje sa Rusijom u vezi sa Sirijom, teško da će tražiti sukob sa Moskvom u Ujedinjenim nacijama povodom sirijskog hemijskog oružja.
To znači da će međunarodni napori da se „Asad kazni“ najverovatnije propasti, zaključuje autor teksta.
