Ruski energetski gigant „Rosnjeft“ otkrio je najveće nalazište nafte — „Nercetinsko“, koje se nalazi u Neneckom autonomnom okrugu sa procenjenim rezervama nafte od 17,4 miliona tona, a drugo nalazište je „Verhnjeičersko“ u Irkutskom regionu sa procenjenim rezervama od 11,4 miliona tona nafte i 52,6 milijardi kubnih metara gasa, koje je otkrila kompanija „Vostok enerdži“, čiji je većinski vlasnik „Rosnjeft“.
Ruski ministar prirodnih resursa i ekologije Seregej Donskoj potvrdio je prognozu rasta zaliha tečnih ugljovodonika u 2016. godini, o čemu je ranije referisao i predsedniku Vladimiru Putinu.
„Prema preliminarnim podacima, rast rezervi tečnih ugljovodonika — nafte i gasnih kondenzata — iznosiće 575 miliona tona, a gasa 702 milijarde kubika. Mi potvrđujemo te prognoze“, istakao je Donskoj.
Rusija je jedna od svetskih sila kada je reč o zalihama i proizvodnji nafte i gasa. Proizvodnja nafte u Rusiji je 2016. godine porasla za 2,5 odsto u odnosu na isti period 2015. Konkretno, Rusija je prošle godine proizvela 547,5 miliona tona nafte i gasnog kondenzata, čime je oboren rekord u savremenoj istoriji zemlje. Tako je prosečna dnevna proizvodnja crnog zlata prošle godine iznosila više od 10,9 miliona tona barela.
Podsećanja radi, Rusija je 2015. zauzela prvo mesto u svetu po proizvodnji nafte, i drugo, posle SAD, po proizvodnji prirodnog gasa.
Rusija takođe ulazi i u „zlatnu trojku“ svetskih lidera kada je reč o proizvodnji zlata. Već šestu godinu zaredom u ovoj zemlji raste proizvodnja zlata iz mineralnih sirovina, i u tom periodu Rusija se na svetskoj rejting-listi popela sa šestog na treće mesto, posle Kine i Australije, a takođe zauzima i drugo mesto u svetu u ukupnoj proizvodnji.
Najsvežije informacije govore o tome da su tokom prošle godine u Rusiji otkrivena i nova nalazišta zlata i drugih ruda — čak 60! Pronađeno je nalazište „Serovsko“ u Sverdlovskoj oblasti sa rezervama gvožđa (62 miliona tona), hroma (3 miliona tona) i nikla (359 hiljada tona).
Osim toga, otkrivene su i velike zalihe bakra u Zabajkalskom kraju — 2,4 miliona tona, a u Arhangelskoj oblasti su pronađena nalazišta cinka — 11 miliona tona. U Krasnojarskom kraju je nađeno 108 tona plemenitih metala, pre svega platine, ali i 54,4 tone zlata.
Inače, još nije objavljeno kolika je bila ukupna proizvodnja zlata u Rusiji prošle godine, ali se prognoziralo da će dostići cifru od 297 tona, što bi, ako su se prognoze ostvarile, bio nacionalni rekord. Međutim, poznato je da su 2015. u Rusiji proizvedene čak 293,4 tone zlata.
Savetnik generalnog direktora kompanije „Rosgeologija“ Boris Mihajlov predviđa da bi Rusija 2030. sa godišnje proizvedenih 400 tona zlata mogla da bude svetski lider u ovoj sferi a, kako je naveo, sva je prilika da će postignuti tempo rasta biti zadržan najmanje do 2050. godine.
On je istakao i da najveći uspeh beleže Republika Saha i Magadanska oblast. Zalihe dragocenog metala koje su ovde istražene iznose više od 30 odsto ukupnih ruskih rezervi.
Podjednako je važna eksploatacija nalazišta u južnom i zapadnom pojasu Istočnog Sibira. Na toj teritoriji se vadi 30 odsto ruskog zlata, a istraženo je 45 odsto ukupne površine ležišta.
Dobra vest je stigla i za ljubitelje ruskih dijamanata — zalihe dijamanata na teritoriji Rusije su prošle godine dopunjene za 32,8 miliona karata. Najimpresivniji rast je zabeležen u Njurobinsu i Botuobinsku.
Rusija je, inače, najveći svetski proizvođač dijamanata. Najviše ruskih dijamanata se vadi u Republici Sahi (Jakutija) — u Sahi se izvadi čak 99 odsto ruskih dijamanata i više od 25 odsto ukupnih svetskih.
