„PSSE je ozbiljna organizacija, ona je u stanju mnogo toga da uradi i mi cenimo članstvo u PSSE, pa zbog toga nećemo tek tako da odustanemo od njega. Možemo se setiti istorije sa Ligom naroda, odakle su nas ’proterali‘, ali se na kraju sve završilo Drugim svetskim ratom. Veoma je neprijatno kada nas neosnovano napadaju, kritikuju i optužuju u takvim institucijama kao što je PSSE, ali bez obzira na to, moramo da se borimo za svoje stavove jer u Evropi PSSE ima isti značaj kao što UN ima na globalnom nivou. Ali, Rusija ne želi da bude u ulozi žrtvenog jarca, Moskva ima svoj stav koji će odlučno braniti“, kaže za Sputnjik Jurij Počta, nezavisni ekspert Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope i profesor Ruskog univerziteta prijateljstva naroda.
Ruska delegacija je od 2014. godine lišena niza ovlašćenja — prava glasa, učešća u zasedanjima tela i prava učešća u posmatračkoj misiji Skupštine. Kao odgovor na to, ruska delegacija je napustila Skupštinu i odbila da učestvuje u daljem radu PSSE, a posle produženja sankcija Rusija je zapretila i da će obustaviti finasiranje Saveta Evrope. Ali uprkos tim pretnjama, Moskva je ipak platila članstvo, čak i za 2017. godinu.
Nije objavljeno o kolikoj je sumi reč, ali se zna da je Rusija jedan od najvećih platiša u Savetu Evrope. Spominje se cifra od 32 miliona evra.
Glavni uslov Moskve za povratak u PSSE je da se ruskoj delegaciji vrate sva prava i punomoćja.
Međutim, kamen spoticanja je i dalje agresivno i bučno rusofobično raspoloženje jednog dela poslanika u toj instituciji.
Uoči Nove godine, 66 od 324 poslanika PSSE je tražilo da se produže sankcije Rusiji, pod obrazloženjem da ruske vlasti nisu ispunile listu zahteva navedenih u prethodnim rezolucijama.
U dokumentu, objavljenom na sajtu Skupštine navodi se da je PSSE suspendovala prava ruske delegacije posle „nezakonite aneksije Krima i vojne agresije u Donbasu“, a da ova odluka može biti razmotrena ako se ispune pojedini zahtevi, kao što su „deokupacija“ Krima, prestanak ugnjetavanja Krimskih tatara, ispunjavanje minskih sporazuma, izvođenje vojske sa teritorije Ukrajine, potpuna saradnja u istrazi rušenja holandskog aviona MH-17, zajednička kontrola državne granice sa Ukrajinom, oslobađanje ratnih zarobljenika…
U dokumentu se takođe navodi i da Rusija nije ispunila nijednu navedenu odredbu rezolucije, a osim toga, evropski poslanici smatraju da je prekršeno i međunarodno pravo time što su na teritoriji Krima bili organizovani izbori za Državnu dumu.
Među potpisnicima ovog dokumenta su predstavnici Ukrajine, Švedske, Poljske, Mađarske, Nemačke, Velike Britanije, Portugalije, Estonije, Litvanije, Gruzije, Rumunije, Slovačke, Finske, Azerbejdžana, Turske…
Međutim, ne bi trebalo zaboraviti da „karneval rusofobije“ u Parlamentarnoj skupštini traje već deceniju i po — PSSE odavno pretvorila u organ koji uporno kritikuje i osuđuje Moskvu za sva zla ovog sveta. Pre Krima, Rusiju su optuživali za događaje na Severnom Kavkazu, zatim za rat u Južnoj Osetiji, u avgustu 2008. godine, a onda su se „zakačili“ i za devojke iz „Pusi rajota“, od kojih su pokušali da naprave simbol otpora „kremaljskom režimu“…
Kako god bilo, pitanje povratka prava ruske delegacije u PSSE moglo bi da bude rešeno već na prvoj sednici ove organizacije, koja će biti održana u Strazburu od 23. do 27. januara. Da li će Rusija učestvovati na toj sednici i dalje je neizvesno, ali je Moskva još krajem prošle godine počela da formira novi sastav delegacije.
Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin je, uoči posete šefa PSSE Moskvi, rekao da je Rusija spremna za dijalog sa tom organizacijom, ali da „učešće u Parlamentarnoj skupštini bez prava glasa nema smisla“.
Volodin smatra da Evropski parlament „živi po arhaičnim zakonima koje je sam izmislio“, što nije normalno.
Ruski eksperti se slažu u oceni da je rad Skupštine bez učešća ruske delegacije besmislen, jer se mnogi problemi ne mogu rešiti bez Rusije. Oni takođe ističu da su ti pokušaji izolacije Moskve bezuspešni, a da Rusija ima mnogo načina da kroz druge organizacije iznese svoju poziciju i širi uticaj.
Međutim, činjenica je i da je danas sve više onih evropskih poslanika koji se protive sankcijama uvedenim
ruskoj delegaciji. Oni smatraju da su sankcije prema ruskoj delegaciji besmislene i da bi svaka država koja je punopravni član Saveta Evrope trebalo da u potpunosti učestvuje u svim organizacijama Saveta Evrope, uključujući i PSSE.
„Nadam se da će se Rusija vratiti ove godine u PSSE. Tu nadu mi uliva činjenica što se mnogi u Savetu Evrope zalažu za to da Rusija ponovo postane punopravni učesnik PSSE, jer je rešavanje svih evropskih problema bez učešća Rusije neefikasno, i ono vodi u ćorsokak. Ignorisanjem Rusije Evropljani mogu mnogo toga da razmatraju, ali njihovi predlozi ne mogu da budu do kraja realizovani. Zato je potrebno da se pređe na zajedničko razmatranje svih tih pitanja“, kaže Počta.
Ekspert ističe da je oduzimanje prava glasa ruskoj delegaciji bio pokušaj da se Rusija „postavi na mesto“, ali da je praksa pokazala da je to besmisleno.
„Potpuno je jasno — Evropa mora da uvažava naše stavove ili je u suprotnom saradnja nemoguća. Ne može Evropa da naškodi Rusiji, a da pri tome ne našteti i sama sebi. Naravno, ima onih koji se protive povratku Rusije, ima onih koji smatraju da je Rusija egzistencijalna pretnja za Ukrajinu, Poljsku i baltičke zemlje, ali takva politika je apsurdna i nema nikakvu perspektivu. Mislim da će pristalice racionalne politike na kraju pobediti i da će Rusija ponovo postati punopravni član PSSE“, dodaje Počta.
Ruski ekspert navodi da se Savet Evrope aktivno bavi pitanjima demokratije, samouprave, federalizma, ali da iz nekog razloga sve to zaboravljaju kada je reč o Ukrajini. On ističe da je Moskva spremna na dijalog i na zajedničko rešavanje svih spornih pitanja u skladu sa principima SE.
Ekspert, takođe, naglašava da je najvažnije da se SE ne pridržava dvostrukih aršina i da se ne stavlja u poziciju ukrajinske vrhuške, koja smatra da su „svi stanovnici Donbasa teroristi i alkoholičari i da je zato potrebno očistiti tu teritoriju i izgraditi tamo neku novu demokratiju“. To je, prema njegovim rečima, politika šovinizma i rasizma.
