Odavno Zapad u sadejstvu sa bošnjačkim političarima pokušava da dokaže da je Republika Srpska genocidna tvorevina, a Valentin Incko, visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, možda je otišao i najdalje u toj nameri uporedivši 9. januar i stvaranje RS sa formiranjem fašističke Nezavisne Države Hrvatske 10. aprila 1941.
Ta dva datuma su neuporediva, smatra istoričar Čedomir Antić, autor „Istorije Republike Srpske“. NDH je bila satelit Trećeg rajha, genocidne tvorevine sa kojom je savremena Nemačka raskinula sve kontinuitete, počinje Antić.
Štaviše, Bošnjaci oduzimaju legitimnost 9. januaru 1992. kada je RS osnovana, a za datum formiranja RS tendenciozno uzimaju 21. novembar 1995, kada je u Dejtonu dobila međunarodni legitimitet.
Sa druge strane, nastavlja Antić, Dejtonskim sporazumom uspostavljen je kontinuitet državnosti BiH od pre 1992, a istim sporazumom potvrđen je i kontinuitet RS.
„Haški tribunal je u nekoliko presuda, posebno u presudi generalu Perišiću, jasno naglasio da Vojska RS nije zločinačka vojska. Dakle, ona nije ni SS ni Vermaht. U krajnjoj liniji, tokom 20 godina posle rata, taj dan je slavljen. Sada ga je ukinuo sud kome je istekao mandat. Međutim, to je ozbiljan problem kada to kaže visoki predstavnik, koji tvrdi da je neutralan. Nikada mu nije palo na pamet da kaže kako je 1. mart, dan koji slave u bošnjačkim delovima Federacije BiH, neustavan“, kaže Antić.
Prvi mart je godišnjica referenduma na kome su se Bošnjaci i Hrvati izjasnili za otcepljenje od Jugoslavije. Taj referendum je, kaže Antić, bio protivan Ustavu tadašnje SR BiH.
„Kada već govorimo o kontinuitetima, zašto gospodin Incko ne govori o kontinuitetu svoje države? Austrija nije bila žrtva Trećeg rajha. Austrijanci su, nažalost, bili bastion Trećeg rajha. Činili su 7 odsto stanovništva i 50 odsto ratnih zločinaca. Oni su zemlja koja je, zahvaljujući uspešnoj diplomatiji, uspela da uveri svet da je Betoven Austrijanac, a Hitler Nemac, a ni jedno ni drugo nije tačno. Tako da bi gospodin Incko trebalo da razmisli i da bude malo umereniji. Verujem da je on i antifašista i da ima dobre namere, ali, nažalost, te njegove dobre namere nisu vidljive iz njegovih dela“, objašnjava Antić.
Da nije glupost, poređenje dana kada je osnovana RS i dana kada je osnovana NDH bilo bi bezobrazluk, kaže profesor banjalučkog Fakulteta političkih nauka Miloš Šolaja.
„To je zaista neprimerena izjava i neprimeren stav, i ako on odražava stanje razmišljanja visokog predstavnika, koji je tu da unapredi situaciju posle Dejtonskog mirovnog sporazuma i da pomogne da se BiH stabilizuje i razvija, mislim da je to pogrešan primer. Po mom mišljenju, pravi izlaz bio bi da se Savet za implementaciju mira zahvali Incku za njegove usluge ili da on sam ode i da pokaže da BiH treba da i bez takvih predstavnika razmišlja o svojoj i sadašnjosti i budućnosti“, kaže Šolaja.
Inckova dela su, prema Antićevom mišljenju, krajnje nečasna. Upoređivanjem 9. januara i 10. aprila Incko je samo diskvalifikovao sebe među Srbima i drugim ozbiljnim ljudima, smatra Antić.
„Da li on zaista misli, pošto je RS na neki način pod zaštitom EU u koju želi da uđe, da je on protektor genocidne tvorevine, kao što je Hitler bio protektor NDH? Kakve sve implikacije može da ima takvo neodgovorno ponašanje? Ali, nažalost, on je jedan preplaćeni čovek koji nema ovlašćenja koja su imali njegovi prethodnici. Nemoćan je, ali jednako zlonameran i jednako loš kao što je bio i Pedi Ešdaun“, zaključuje Antić.
Dejtonski paradoks
Paradoksalno, zalaganje RS za striktno poštovanje odredbi Dejtonskog sporazuma, koji je doneo mir u BiH, u međunarodnoj zajednici i među bošnjačkom političkom i akademskom elitom tumači se kao ratnohuškačka politika srpskog entiteta i njenih političkih vođa.
Radi se o zameni teza, smatra Antić. RS nije oduzela nijednu nadležnost Bosni i Hercegovini, već nije pokušala ni da preuzme neko od ovlašćenja koja su joj nezakonito oduzeta. U Dejtonskom sporazumu taksativno su nabrojana ovlašćenja centralnih vlasti. To su spoljna politika, spoljnotrgovinska politika, carinska politika, monetarna politika, finansiranje institucija i plaćanje međunarodnih obaveza BiH, imigracija, izbeglice i azil, sprovođenje međunarodnih međuentitetskih politika i regulisanje krivičnih propisa, uspostavljanje zajedničkih međunarodnih komunikacija, regulisanje međuentitetskog transporta i kontrola vazdušnog prometa.
Ova ovlašćenja su, vremenom i voljom visokih predstavnika, proširivana tako što su visoki predstavnici oduzimali ovlašćenja entitetima i dodeljivali ih centralnim vlastima.
„Šezdeset četiri ovlašćenja su oduzeta RS tokom 15-16 godina, a od toga samo tri u skladu sa Ustavom, pa i tu ima slučajeva, kao što je ukidanje entitetskih vojski, da, iako je Srpska prihvatila, pod pritiscima ali prihvatila da ukine vojsku, nije promenjen Ustav. Kada bi Ustavni sud BiH radio, kao što ne radi, i kada ga ne bi činili preplaćeni ljudi kojima je odavno istekao mandat, taj sud bi u jednom trenutku rekao da Oružane snage BiH nisu ustavna kategorija. Međutim, naravno, njih je baš briga to da rade; oni su oruđe. Oruđe bošnjačkog nacionalizma. Jedini problem je što su Bošnjaci većinom muslimani. Da su katolici ili protestanti, odavno ne bi bilo ni RS ni Srba u BiH“, kaže Antić.
