Sjedinjene Države ostaju najpoštovanije u svetu, ustvrdio je odlazeći predsednik te zemlje Barak Obama, sumirajući osam godina svoje vladavine. U govoru održanom pred 18.000 ljudi u Čikagu, njegovom političkom uporištu gde je na početku prvog mandata proslavio ulazak u Belu kuću, poručio je Amerikancima da se ne boje Islamske države, a kao najveće rivale SAD proglasio Rusiju i Kinu, uz ocenu da uprkos tome te zemlje ne mogu da se uporede sa Amerikom kada je reč o njihovom uticaju na međunarodnoj sceni.
Međutim, po mišljenju ruskog politikologa Viktora Oljeviča, Obamino nasleđe nije ni izdaleka sjajno i po mnogo čemu je kontradiktorno, i u unutrašnjoj i u spoljnoj politici.
Reforme zdravstvenog sistema koji je sproveo Obama naišle su na kritiku čak i kod onih koji su na početku podržavali reforme ovog sistema, a prvi predsednik- Afroamerikanac pao je na ispitu i kada je reč o politici međunacionalnih odnosa u SAD. Sve češće se dešavaju sukobi sa policijom i pobune protiv organa reda. Stanje u međunacionalnim odnosima se drastično pogoršalo za osam godina, to se tiče i ekonomskog standarda Afroamerikanaca i drugih manjina.
Što se tiče spoljne politike, kaže Oljevič, Obama je 2008. godine, tokom predizborne kampanje, obećao da će normalizovati odnose sa Rusijom, bliskoistočnim i latinoameričkim zemljama, kao i da će zatvoriti zatvor Gvantanamo.
„A šta se stvarno dogodilo? Došlo je do pogoršavanja odnosa sa nizom bliskoistočnih zemalja, počelo je mešanje u unutrašnja pitanja Sirije i Libije, korišćenje sile, i kao rezultat takve politike nastupili su haos i destruktivni procesi. Zahvaljujući naporima SAD Libija kao celovita zemlja faktički više ne postoji, u njoj se vodi permanentni građanski rat. SAD su izazvale građanski rat i u Siriji, ali nisu uspele da sruše legitimnog predsednika Bašara el Asada, i poslednjih nekoliko meseci izopštene su iz pregovaračkog procesa. A kada je reč o rusko-američkim odnosima, umesto najavljenog resetovanja dobili smo najozbiljniju krizu još od Hladnog rata i raspada SSSR-a“, primećuje ruski ekspert.
Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a, smatra, međutim, da će istorija biti milostiva prema Obami. Iako je bacio rekordan broj bombi prošle godine na različita mesta u svetu, kaže ona, zahvaljujući Obami nismo imali žešće američko angažovanje u ratu u Siriji.
„Da je bila izabrana Hilari Klinton, Amerikanci bi se ozbiljnije umešali u zbivanja u Siriji. Međutim, Obama nije odgovorio na visoka očekivanja koja su u njega polagana kada je biran“, dodaje Smajlovićeva.
Ona ipak napominje da će Amerikanci upisati kao plus Obami to što je za njegovog mandata ubijen vođa Al Kaide Osama bin Laden, zbog čega je, smatra ona, i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu on bio „više dobar nego loš predsednik“.
Smajlovićeva se slaže da Obama nije opravdao Nobelovu nagradu za mir i da nije ništa učinio da tu nagradu makar naknadno opravda, kao i da je nastavio prilično destruktivnu politiku na Bliskom istoku. Ali, smatra ona, ta politika bi bila gora da je umesto njega došao neko drugi. On je takođe eskalirao politiku dronova i za vreme njegovog predsedništva pobijeno je veoma mnogo civila u američkim bombardovanjima, podseća Smajlovićeva. Kao minus Obami ubraja i činjenicu da je Obama potpuno amnestirao od svake odgovornosti ljude koji su mučili zatvorenike u objektima kao što su Abu Graib i Gvantanamo.
„U tom smislu postavio je jedan veoma upitan standard. Svi zločini zbog kojih Amerikanci progone i traže od drugih da ih progone, kao i zločini koje koriste kao izgovor da ruše tuđe režime ili da traže rušenje tuših režima, kada ih Amerikanci počine ostaju amnestirani, za njih niko ne odgovara. Obama je kao predsednik tu tradiciju nastavio ili je možda čak postavio novi kamen temeljac. Posle njega će svakom biti lakše da kaže: pa ni Obama nije tražio krivičnu odgovornost ljudi koji su naredili mučenje, što je kršenje Ženevske konvencije“, konstatuje ona.
Sagovornica Sputnjika se složila da se ne može oceniti kao uspeh ni činjenica da su odnosi dveju najvećih sila, Amerike i Rusije, najgori od Hladnog rata, ako ne i gori.
Prema njenom mišljenju, evidentan je njegov nedostatak interesovanja za Evropu. „Zanemario je osnovna savezništva na kojima je nastala Evropa posle Drugog svetskog rata. Pre četiri godine se rugao protivkandidatu Mitu Romniju govoreći — zar vi ne znate da je Hladni rat završen. A zatim je usled unutarpolitičke dinamike dozvolio porast makartizma. On stoji iza tog porasta makartijevske, hladnoratovske i izrazito antiruske histerije, i on je u poslednje vreme započeo naoružavanje i prebacivanje trupa na granicu s Rusijom. Ali, s druge strane, nije učinio neki potez da Ukrajinu uvuče u NATO. Kad sve to važem, on je bio više dobar nego što je mogao da bude loš“, zaključuje Smajlovićeva.
Jovan Kovačić, predsednik Ist—vest bridža, ne vidi da je Obama uradio bilo šta pozitivno na spoljnopolitičkom planu, a na pitanje koliko će to otežati posao Donaldu Trampu, kaže:
„Mi smo svedoci nečeg jako ružnog — ne mogu da se setim da su ikad jedan odlazeći predsednik i njegova garnitura pravili toliko zamki, toliko prljavštine predsedniku koji dolazi. Ne samo što će Tramp biti suočen sa tim tzv. nasleđem Obame, on će biti suočen i sa time da treba da smiri situaciju u Americi, nekritične podele i ostrašćenost između trampovaca i klintonovaca“, ističe Kovačić.
Što se tiče spoljne politike, prema njegovom mišljenju, to je posao koji će zahtevati jako puno mudrosti i pameti, ali nema mnogo veze sa strastima i utoliko će biti lakši.
„Ako Tramp ima izgrađenu viziju toga kako treba da izgleda svet za dve-tri godine, s obzirom na to s kim se okružio ima poprilično šanse da to uradi“, smatra on i dodaje da će Trampa na unutarpolitičkom planu čekati mnogo teži izazovi. „To sve može da se reši ako on krene da diže ekonomiju, otvara radna mesta i time spusti tenzije. To će biti velika stvar koja će mu omogućiti da lakše preuzme kormilo i vodi Ameriku u pravcu kojim bi želeo da ona ide“, zaključuje Kovačić.
