Države na čijim teritorijama se nalaze ambasade Srbije dužne su da pruže punu zaštitu osoblju naših diplomatsko-konzularnih predstavništava, saglasni su sagovornici Sputnjika.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je, pozivajući se na zapadne obaveštajne službe, da pripadnici albanske dijaspore nameravaju da zauzmu zgrade ambasada Srbije u pojedinim zemljama.
Vladislav Jovanović, bivši šef diplomatije Savezne Republike Jugoslavije, kaže da su države uspostavljanjem diplomatskih odnosa i razmenom ambasadora prihvatile obavezu da pruže punu zaštitu osoblju ambasade na svojoj teritoriji.
Slabost prema Haradinaju
„Dešavaju se iznimne situacije gde teroristi uspevaju da probiju taj štit i da naprave neki krvavi incident, međutim, to je ipak veoma retko u odnosu na praksu da se pruža puna zaštita diplomatskom osoblju i njihovim zgradama“, kaže Jovanović za Sputnjik.
Momir Stojanović, bivši šef Vojno-bezbednosne službe (VBA) kaže da mu nije jasno zašto je ministar izneo takve informacije u javnost, jer se u praksi o takvim stvarima depešama upoznaju zemlje domaćini, koje su odgovorne za bezbednost naših diplomatsko-konzularnih predstavništava, i od njih se očekuje da preduzmu mere njihove zaštite.
Mere koje bi trebalo da preduzmu zemlje-domaćini su obaveštajne — prikupljanje obaveštajnih podataka i njihova provera, zatim praćenje aktivnosti ekstremne albanske emigracije, pojačane mere fizičke, tehničke i svake vrste zaštite ambasade, kao i stalni kontakt sa osobljem diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Prema Jovanovićevim rečima, razlog zbog kog su se Albanci odlučili na zauzimanje ambasada Srbije je znak slabosti prema Haradinaju jer ne mogu da dokažu da je nevin i da nije odgovoran za razne zločine.
„Mekši put“ Zapada
„Zato će verovatno i Albanija i Albanci u Prištini zatražiti od sadašnjih zaštitnika na Zapadu da izvrše pritisak na Srbiju kako bi odustala od poternice. Međutim, ne bih mogao da očekujem da bi Zapad mogao da vrši direktan i grub pritisak na Srbiju s obzirom na razvijene odnose koje imamo s njima i zbog njihovog očekivanja da se ne ometa naše kretanje ka EU, što im je i geopolitički i strategijski veoma značajno“, smatra Jovanović.
On smatra da će se Zapad, verovatno, pozvati na specijalni međunarodni sud koji je stvoren za suđenje Albancima za zločine na Kosovu, što će verovatno biti metod da se „Srbiji dâ nešto što bi mogao biti ’mekši put‘ ili časniji izlaz iz ove situacije“.
„Da li će to biti dovoljno, to je pitanje, jer taj specijalni sud se nagoveštava četiri, pet godina, a na njegovom čelu je Amerikanac, što pokazuje da postoji politički interes da se nad tim sudom zadrži jedan nadzor kako njegovi rezultati ne bi škodili političkim potrebama i interesima Zapada u vezi sa Kosovom i Metohijom“, smatra Jovanović.
Stojanović je uveren da će Haradinaja pustiti na slobodu kao što su ga i Slovenci pustili, i dodaje da je žalosno da „kosovsko društvo ozbiljnije postupa od Srbije kad je u pitanju zaštita njihovih građana“.
„Mislim da će rasti pritisak na Francusku nekih uticajnih zemalja koje su odgovorne za dešavanja na Kosovu i mi ćemo opet prisustvovati njegovom puštanju na slobodu“, kaže Stojanović.
„Anđeosko lice“ zapadnih službi
Na pitanje zašto su albanski ekstremisti najosetljiviji prema Haradinaju, bivši šef diplomatije SRJ kaže da je on bio „najizloženiji u politici odmazde prema srpskom stanovništvu“, a sa druge strane, on i Tači su ključne figure u OVK i njihovo dovođenje u vezu sa zločinima i eventualna njihova osuda mogla bi baciti tamnu senku na političke ciljeve OVK.
„Tako da će, verovatno, i tokom rada specijalnog suda, ako on ikada počne ozbiljno da radi, biti mnogo sabotaža i uticaja na rad kroz eliminaciju dokaza i svedoka kao što je bilo i u vreme suđenja u Hagu. Cilj je da se tzv. plemenita oslobodilačka borba OVK ničim ne ukalja jer ako bi se ona dovela u pitanje, onda bi i sadašnji maksimalni politički zahtevi kosovskih Albanaca za sopstvenom državom mogli da dođu pod udar i ne bi se više mogli braniti tim ’anđeoskim‘ argumentima o sebi kao žrtvi srpske strane“, kaže Jovanović.
Bivši šef VBA, s druge strane, podseća da je Ramuš Haradinaj od početka 90-ih godina prošlog veka bio vrlo blizak nemačkoj obaveštajnoj službi BND, da bi ga nemačka služba početkom 1998. zajedno sa Hašimom Tačijem ubacila na Kosovo da organizuje Albance da dignu ustanak.
„Javna je tajna da je Hašim Tači jako blizak američkoj administraciji, odnosno obaveštajnom sektoru. Oba ta sektora, i nemački i američki, deluju sinhronizovano kad je u pitanju zaokruživanje nezavisnosti Kosova, tako da se oni neće mnogo potresti ako bude uhapšen Fatmir Ljimaj ili neko drugi, ali u slučaju hapšenja ključnih igrača poput Haradinaja i Tačija, vodeće zemlje EU i SAD će to pratiti i neće hladnokrvno gledati na to“, zaključuje Stojanović, koji je sedam godina bio načelnik bezbednosti na Kosovu.
Podsećamo, tokom haškog procesa protiv Haradinaja, 19 svedoka i članova njihovih porodica su ubijeni, a brojni potencijalni svedoci odustali su od svedočenja. Većina svedoka ubijeno je u zasedama, vatrenim oružjem, a jedan je stradao u saobraćajnoj nesreći u Crnoj Gori.
Zajedno sa svedokom Tahirom Zemajom ubijeni su i njegov sin i supruga, a prilikom ubistva iz zasede svedoka Iljira Seljimaja stradala je i supruga njegovog brata.
