I dok ministar kulture Vlada Vukosavljević vidi „Kustendorf“ kao kontratežu struji koja film vuče u komercijalno i trivijalno, osnivač festivala Emir Kusturica kaže da je Mećavnik utopija koja je pretvorena u stvarnost.
Vukosavljević je na današnjoj konferenciji za novinare rekao da je „Kustendorf“ tokom proteklih godina ostvario značajne rezultate u svojoj osnovnoj misiji — podsticanju i ohrabrivanju mladih reditelja da u susretu sa velikanima filmske umetnosti pronađu inspiraciju, ohrabrenje i podsticaj.
„Ako pogledamo spisak gostiju, koji su tokom devet godina bili na ’Kustendorfu‘, vidimo jednu vrstu enciklopedije savremenog filmskog stvaralaštva, vrhunske kreatore autorskog filma, ljude koji su prkosili i išli protiv matice, industrije zabave i spektakla, koji su ostvarili značajne rezultate i njima zapravo bili kontrateža glavnoj struji koja je film vukla u komercijalnom, trivijalnom, umetnički i kulturološki beznačajnom pravcu“, ocenio je on.
Vukosavljević je kazao da je Ministarstvo u 2016. godini izdvojilo 25 miliona dinara za festival i dodao da bi ta sredstva trebalo da budu veća, jer „Kustendorf“ predstavlja umetnički događaj sezone i uspešno od Srbije stvara „kulturološki u umetnički centar ovog dela sveta“, istakavši da Srbija na polju kulture i umetnosti nadilazi svoje gabarite.
Ove godine će, prema njegovim rečima, konkursi za finansiranje projekata u kulturi prvi put biti objavljeni u zakonskom roku — već u narednih 7 do 14 dana
Ministar je podsetio da su planine nekad bile masto hajdučije — borbe za slobodu i primetio da je „Kustendorf“ savremeni vid borbe za slobodu.
Kusturica je na konferenciji za medije podsetio da je ideja „Kustendorfa“ da se indivudualnom hrabrošću i kvalitetom nadraste društvo spektakla, baš kao što je Fest radio sedamdesetih predstavljajući „hrabri novi svet“.
Kako je primetio, na Mećavnik svi idu kao što se „u Beogradu ide u neku skrivenu kafanu u kojoj se svi dobro osećaju“.
„Na Mećavniku je uvek lepo, tamo je sve od drveta, eterične smole uvek mirišu, to je utopija pretvorena u realnost, utopija koja živi i kada bi svet bio organizovan kao Mećavnik, bio bi mnogo bolji“, uveren je Kusturica.
Za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmičiće se 22 filma mladih režisera iz Bugarske, Bosne i Hercegovine, Danske, Izraela, Irana, Libana, Mađarske, Moldavije, Nepala, Portugalije, Rusije, Singapura, Srbije, Ukrajine, Hongkonga, Crne Gore, Čilea, Švajcarske i sa Filipina.
Međunarodni žiri čine književnica i scenaristkinja Glin Jan, prema čijoj knjizi je Džang Jimou snimio film „Cveće rata“, advokat i stručnjak za ekonomiju filma Kristijan Valsamidis i režiser Nikola Ležaić, dok će o nagradi „Vilko Filač“ za najbolju fotografiju odlučivati direktori fotografije Ištvan Borbaš i Mišel Amatje.
Na konkurs je stiglo skoro 500 filmova, a za selekciju takmičarskog programa bili su zaduženi Maja Kusturica, Svetolik Mića Zajc i Marko Milosavljević.
U okviru „Savremenih tedencija“ biće prikazani filmovi „Žena koja je otišla“ Dijaza, „U krevetu sa Viktorijom“ Žustin Trie, koji će na „Kustendorfu“ predstaviti glumica Viržin Efira, zatim „Cveće zla“ finskog reditelja Anti Jokinena, nagrađen za najbolju režiju na Šangajskom filmskom festivalu, „De Lan“ Đie Liua — pobednik Šangajskog filmskog festivala i „Duša na struni“ Džanga Janga.
Kusturica je najavio i projekciju svog najnovijeg filma „Na mliječnom putu“.
„Novi autori“ predstaviće dugometražna ostvarenja mladih autora koja su osvojila priznanja i bila u nominacijama međunarodnih smotri.
Tako je rediteljka Elica Petkova prošle godine učestvovala u takmičarskom programu „Kustendorfa“, a ove godine se vraća sa dugometražnim filmom „Žalejka“, za koji je nagrađena specijalnim priznanjem Berlinskog filmskog festivala „Generacija 14 plus“. Na programu će biti i „Svi severni gradovi“ Daneta Komljena, „Stari kamen“ Džonija Maa, nagrađen u Stokholmu i Torontu, kao i „Nedeljivo“ Edoarda de Angelisa, dobitnika četiri priznanja Venecijanskog filmskog festivala.
U okviru retrospektive ostvarenja Gordana Mihića biće prikazani filmovi „Kada budem mrtav i beo“ i „Buđenje pacova“ u režiji Živojina Pavlovića, „Vrane“ u režiji Mihića i Ljubiše Kozomare, „Mehanizam“ Đorđa Milosavljevića i „Crna mačka, beli mačor“ koji je režirao Kusturica.
Na otvaranju festivala biće prikazan 40-minutni film o svim dosadašnjim gostima festivala i nastupiće Emir Kusturica i „No smoking orkestra“ uz Adama Stinga i „Novosadski big bend“.
Muzički program tokom trajanja festivala obogatiće gitaristkinja Ana Popović, argentinsko-kolumbijski ska-pank sastav „Če Sudaka“ i domaći bend „Van Gog“.
Kusturica je na pitanje novinara da li žali za nečim što nije uspeo tokom prethodnih devet godina, rekao je da mu je žao što nije doveo Roberta de Nira.
„Pošto sam ja čovek vrlo izoštrenog političkog sluha, posle njegovog nastupa u kome je novog američkog predsednika nazvao svinjom, tikvanom i tupanom, a onda posle toga je rekao da mu treba dati šansu, i nije mi bilo toliko žao“, dodao je Kusturica.
On je rekao da im je želja u budućnosti da unaprede segment festivala koji se odnosi na edukaciju mladih autora.
