Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov poverio je Nikoli Gruevskom lideru VMRO–DPMNE mandat za formiranje vlade. Ovome je prethodio odgovor Gruevskog na zahtev, odnosno platformu, koje su pre neki dan kao uslov za ulazak u vladu iznele tri albanske stranke. Gruevski sada ima 20 dana da nađe način da odgovori na uslove koje su u zajedničkom saopštenju izdale parlamentarne albanske stranke Demokratska unija za integraciju (DUI), pokret Besa i koalicija Alijansa za Albance, koje su zatražile, između ostalog, uvođenje albanskog kao službenog jezika, rešavanje spora o imena „Makedonija“, otvaranje debate o zastavi, himni i grbu Makedonije i ravnomernu zastupljenost Albanaca u državnim strukturama. Pored ovoga, one su pozivale i na usvajanje rezolucije o Sobranju, kojom se, kako se tvrdi, osuđuje „genocid nad albanskim narodom u Makedoniji“ u periodu 1912. do 1956. godine.
Gruevski je, po rečima našeg sagovornika Cvetina Ćilimanova, bivšeg savetnika makedonskog predsednika, rekao da će pojedinačno odgovarati na zahtev albanskih partija, kao i da neće po svaku cenu prihvatiti zadate uslove. Ćilimanov kaže da su albanski zahtevi „malo folklorni“.
„Čini se da su to namerno zatražili znajući unapred da ne mogu da dobiju. Gruevski je naveo da će vladu pokušati da formira na tradiciji koja je do sada postojala: da vlast pravi najveća makedonska stranka i najveća albanske stranka, odnosno stranke koje su dobile najviše glasova na izborima i imaju najveći broj mandata u parlamentu“, navodi Ćilimanov podsećajući da je to svojevremno pravilo koje je postavila najveća albanska stranka DUI, koja je i u prošlom sazivu bila u koaliciji sa Gruevskim.
Da li ovo uvod u kraj dvogodišnje političke krize u Makedoniji, naš sagovornik nije siguran, ali pominje tri moguća scenarija. Prvi je mogućnost da mandatar bude izigran, drugi da opozicija sa albanskim strankama formira vladu, i treći — novi izbori.
„Teorijski, postoji mogućnost da Gruevski bude izigran i da SDSM, to jest Zoran Zaev, napravi vladu sa svim albanskim strankama. Sa DUI bi imali 59 mandata, i ako tome dodamo mandate i ove druge dve albanske stranke — to bi bilo moguće. Međutim, u tom slučaju Gruevski je najavio proteste, demonstracije kao i to da će VMRO reagovati na pokušaj da se država redefiniše tako što se daju neka nova prava albanskim manjinama, uključujući kantonizaciju koja bi mogla da vodi ka secesiji“, objašnjava Ćilimanov.
Primedbu da se čini da su albanske stranke čvrste u stavovima koje su iznele u platformi za formiranje vlade, te da neće lako od njih odstupiti, Ćilimanov komentariše iz dva ugla.
„Zavisi da li su ovaj potez povukli iz pozicije očaja, jer su na ovim izborima zapravo bili desetkovani. Drugi ugao je koliko su sigurni da traženo mogu da dobiju. Oni su izgubili skoro deset mandata u ovom sazivu, i to zahvaljujući tome što je deo Albanaca glasalo za SDSM. To je neka vrsta presedana i teško da bi i Zaev uspeo da ostvari sve što Albanci traže, jer to što oni žele, zahteva promenu Ustava, a Ustav je nemoguće promeniti bez dvotrećinske većine u parlamentu, što uključuje i pristanak VMRO, a to se ne može desiti“, objašnjava naš sagovornik.
On kaže da takođe nije nemoguće da su Albanci ovakve zahteve izbacili kako vlada ne bi uopšte bila formirana, što bi dovelo do novih izbora.
„Međutim, tu bi došlo do problema jer nema zakona koji reguliše šta se dešava ako mandatar ne uspe da oformi vladu u roku od 20 dana“, kaže Ćilimanov.
Zajedničkom političkom agendom tri albanske partije iz Makedonije predviđena je realizacija nekoliko ciljeva „tokom mandata naredne vlade ili svakog drugog mandata u budućnosti“. Ciljevi uključuju i potpunu jednakost u skladu sa Ohridskim sporazumom i Ustavom, pravo na ravnopravnost jezika, upotrebu albanskog jezika na svim nivoima izvršne vlasti, pored makedonskog, kao zvaničnog jezika u Makedoniji, potpunu ekonomsku jednakost kroz jednak regionalni razvoj. Traži se i rešavanje spora oko imena sa Grčkom u skladu sa evropskom vrednostima i principima međunarodnog prava, uz uključivanje Albanaca u radnu grupu za direktne pregovore sa Grčkom.
Stranke kroz platformu, takođe, pozivaju na formiranje novog mehanizma, odnosno državne komisije za finansiranje opština, i uspostavljanje Ministarstva za politički sistem i odnose između zajednica, kao nadležnog organa za poštovanje prava zajednica i podsticanje ekonomskog i društvenog razvoja nedovoljno razvijenih područja.
Ćilimanov naglašava da se u Platformi nigde ne pominje da ove tri stranke moraju zajedno da uđu u vladu. Naprotiv, svako do njih može pojedinačno da odlučuje.
„Ako se dogovori na primer jedan od uslova iz platforme oko, na primer, finansiranja opština, recimo DUI može da reši da pristane na to i da vlada bude formirana“, kaže on.
Albanske partije traže jednaku zastupljenost u telima bezbednosnih i obaveštajnih službi, vojsci i pravosudnom sektoru, na svim nivoima centralnih vlasti, unapređivanje odnosa sa susedima i brzu integracija u NATO i EU.
Intrigantno je to da je dogovor albanskih stranaka pozdravio albanski premijer Edi Rama nazivajući ga istorijskim. U makedonskoj štampi ovo je protumačeno kao uticaj spolja i mešanje u unutrašnje pitanje jedne suverene države.
Ćilimanov, međutim, na ovo gleda samo ka ona marketinški potez Rame koji iduće godine i sam ima izbore, pa prikuplja poene.
„Tačno je da su se velike pare zapadnih sila, pre svega Amerike, slile u razne džepove u Makedoniji, kao i da je dobar deo albanske dijaspore uložio novac u makedonsku opoziciju kako bi realizovali svoje planove, ali stvari nisu išle kako su zamislili“, kaže on napominjući da je nemoguće dati odgovor na pitanje kako bi Makedonija izgledala da vladu formira na kraju Zaev sa albanskim strankama.
Srpska manjina u Makedoniji tradicionalno je vezana za sudbinu stranke Nikole Gruevskog, pa ni sada nije drugačije.
