„U Srbiji je zaista dobar kvalitet derivata nafte na benzinskim stanicama. Tokom prošle godine uzeto je oko 3.300 uzoraka i u samo 43 slučaja jedan od 10 parametara je odstupao od specifikacije“, izjavila je šefica sektora za naftu i gas u Ministarstvo energetike, Snežana Ristić. Odstupanja su bila minimalna, pa je, dodala je ona, izmenjena Uredba o monitoringu naftnih derivata. Ministarstvo energetike je time uvažilo inicijativu naftnih kompanija da se uvedu takozvani limiti tolerancije koji omogućavaju ta sitna odstupanja u odnosu na specifikaciju.
Uloženo je, napomenula je Ristićeva, mnogo sredstava u modernizaciju Rafinerije Pančevo zbog čega je došlo do poboljšanja kvaliteta „belih“ derivata, pa su benzini i dizeli u potpunosti usaglašeni sa standardima i propisima EU.
Kontrola kvaliteta goriva se utvrđuje monitoringom derivata nafte što podrazumeva laboratorijsko ispitivanje uzorka na sve parametre koje to gorivo mora da sadrži.
Ona je posebno ukazala da se benzinske stanice redovno kontrolišu i nikada ne znaju kada će tržišna inspekcija doći u kontrolu, pa su netačne priče da kvalitet goriva u Srbiji zaostaje za onim u Mađarskoj, Austriji… I kod nas je omogućeno aditiviranje goriva, što je ranije bila razlika u odnosu na mađarsko, austrijsko tržište.
„Što se tiče kvaliteta goriva ono je apsolutno isto kao i na tim tržištima i tu nema nema nikakvog odstupanja“, naglasila je Ristićeva.
Ona je ukazala da je broj kontrola kod nas znatno veći nego u najvećem broju zemalja.
„Kod nas je izuzetno veliki broj kontrola zato što su se uvodili markiranje i monitoring naftnih derivata. Standard za monitoring je 400 uzoraka, a mi imamo preko 3.000. Jedine dve zemlje koje imaju veći broj uzoraka od Srbije su Češka, koja ima 4.000, i Belgija, koja ima 6.000 uzoraka“, ilustrovala je ona.
Ristićeva je ocenila da su te konstantne kontrole dovele do kvaliteta i legalnosti tokova i na benzinskim pumpama i u veleprodaji. Pored toga i dalje se prati šta se dešava sa povećanim uvozom pojedinih ulja, derivata koji mogu da se mešaju sa benzinima i dizelima i usmere za kućnu isporuku uz neku dodatnu zaradu na sivom tržištu, upozorila je ona.
Napomenula je, takođe, da je malo poznato da u Srbiji postoji i više od 1.000 internih stanica koje za nabavku goriva koriste transportna preduzeća, građevinska industrija, poljoprivredna gazdinstva… Ministarstvo energetike ih sada uvodi u sistem, odnosno uvodi i mogućnost kontrole i tih internih stanica koje su dužne da pribave saglasnost za skladištenje, odnosno snabdevanje za sopstvene potrebe.
Akcenat Ministarstva energetike bio je, kako je napomenula, na borbi protiv sive ekonomije gde je primena Uredbe o markiranju derivata nafte iz 2013. godine pokazala svoje efekte. Praćenjem prodatih količina preko uplata u budžet Srbije procenjuje se da je u periodu od početka markiranja, pa do septembra 2016. godine, plaćeno oko 140 miliona evra više nego što je to bilo u vreme pre markiranja.
„Prosto, evidencija uplaćene akcize preko količina pokazuje znatno povećanje prodatih količina evrodizela i benzina. To znači da su se neki sivi tokovi prelili u legalne imajući u vidu da nije došlo do značajnog povećanja privrednih aktivnosti ili kupovne moći stanovništva“, rekla je Ristićeva.
Ona je istakla da je od januara do septembra prošle godine uzeto preko 5.000 uzoraka, što je ogromna količina. Poslednje kontrole u 2016. godini koje su sprovedene na benzinskim pumpama pokazale su da je u svega 0,38 slučajeva utvrđeno da nema odgovarajućeg markera, što je, kako je dodala, beznačajna cifra.
Ristićeva je najavila da će uskoro krenuti i kontrola tečnog naftnog gasa. Samo se čeka dobijanje akreditacije za nacionalnu laboratoriju koja će se baviti tom kontrolom.