Probijajući se kroz beskonačne sintagme „mi ocenjujemo“, „sa velikom verovatnoćom“, „skoro sigurno“, postoji želja da se vidi makar jedna neosporna činjenica koja svedoči da su sumnje na račun Rusije makar osnovane.
Čak i kada američki obaveštajci tvrde da je sajber kampanju mešanja u američke izbore naložio lično Vladimir Putin navodi se ovakav argument: do juna 2016. godine Putin je hvalio Trampa, a zatim je prestao. To navodno govori da ruski predsednik nije želeo svojim komplimentima da naškodi rastu rejtinga biznismena.
U izveštaju figurira još jedan lik — rumunski haker pod pseudonimom Gučifer 2.0. Prema mišljenju autora dokumenta, o njegovom radu za Kremlj govori činjenica da je „on izlazio sa mnogo protivrečnih i lažnih izjava o mogućem ruskom mešanju u predizbornu kampanju“. Osim toga, američke obaveštajne službe imaju osnova da sumnjaju da je intervju novinarima u ime Gučifera 2.0 davalo nekoliko ljudi.
To je sve. Na tome se iscrpljuju koliko-toliko značajne činjenice i počinju ocene i pretpostavke.
Kampanju za diskreditaciju Hilari Klinton i istovremenu podršku Donaldu Trampu omogućili su „mediji bliski državi“ i „propagandisti“ kao što su „RT i Sputnjik“, aktivno dovodeći u zabludu poverljive Amerikance — teza je kojoj se u izveštaju daje poseban značaj.
Televiziju RT autori dokumenta nazivaju „glavnim organom propagande Rusije uz pomoć koje je Moskva uticala na javno mnjenje SAD“. Priči o uspesima kanala posvećeno je 8 od 25 strana. Veći deo toga u stvari čini deo drugog izveštaja iz 2012. godine kojeg je objavila CIA. Treba reći da su upravo 2012. godine Amerikanci izabrali Baraka Obamu drugi put za predsednika. Postavlja se pitanje: Da li je i Obamu Putin izabrao?
Nije teško pretpostaviti da su podaci koji se navode u dokumentu jako zastareli do 2017. godine. To se odnosi kako na pokrivenost emitovanja RT, tako i na broj poseta sajtovima, nazive programa, imena novinara, cifre posete jutjub kanalu — svi ti podaci su od pre pet godina.
U delu koji se odnosi na predizbornu kampanju takođe ima mnogo neistinitosti i pojednostavljivanja. Na primer, tvrdi se da je od marta 2016. godine RT počeo da pruža podršku Donaldu Trampu. Pri tome čak i Gugl pokazuje da su u septembru, uoči samih izbora, na sajtu RT bili objavljeni materijali o Trampovim zloupotrebama sredstava iz dobrotvornih fondova za sopstvene interese.
Bilo je na stotine reportaža, intervjua i članaka i o Trampu i o Hilari. Međutim, praćenje kampanje Klintonove, po mišljenju autora izveštaja, svodi se na „curenje njene elektronske pošte, optužbe za korupciju, probleme sa fizičkim i psihičkim zdravljem i vezama sa islamskim ekstremizmom“.
Stvara se utisak da obaveštajci koji su spremali izveštaj nisu čitali svoje medije. Da jesu, videli bi da, nakon onesvešćivanja Klintonove i dijagnoze „pneumonija“, ta tema nije silazila sa naslovnih stranica različitih američkih medija i televizijskih programa.
Još jedan momenat zbog kojeg su autori izveštaja bili posebno nezadovoljni je aktivna saradnja RT sa osnivačem „Vikiliksa“ Džulijanom Asanžom. Tu se vidi da američki obaveštajci jasno greše nazivajući Asanžov razgovor sa novinarom Džonom Pilgerom za kompaniju „Darmaut films“ „ekskluzivnim intervjuom za RT“.
