Nevidljivo more talasa, koje nas zapljuskuje svake sekunde, ima svoje mirne struje — talase visoke frekvencije i male snage, zatim „pastelne struje“ — vidljiv deo elektromagnetnog spektra, ali i opasne orkanske struje — zračenje vrlo male frekvencije razorne snage. Svakog trenutka svi ovi talasi se lome i sudaraju oko čoveka i u njemu. Teslino shvatanje medicine temeljilo se na regenerativnoj terapiji.
„Tesla apsolutno nikada nije išao kod lekara. Lečio se jednim visokofrekventim transformatorom koji je pravio takve struje koje mogu da prođu kroz tkiva“, objašnjava Abramović.
On precizira da struja inače ide samo po površini.
„U Teslinom patentu, modulisano polje imalo je osobine koje je deaktiviralo viruse. Virusi su zapravo mali kristali koji nemaju moć samoreprodukcije nego moraju da uđu u rezonancu sa ćelijom, pa da indžektuju svoj sadržaj u nju. Zatim preko DNK šalju informaciju da se reprodukuju. A sve to je direktno uslovljeno elektromagnetskim poljima“, kaže Abramović.
Tesla je prvi uočio (1890. godine) da je elektromagnetna ravnoteža u ćelijama osnovni preduslov za zdrav, normalan život. Ovu Teslinu postavku potvrdio je narednog veka nemački inženjer i fizičar Robert Endros, koji je serijom eksperimenata utvrdio da unutrašnji elektricitet omogućava ćeliji da radi prema sopstvenom ritmu.
Kad do nje stižu talasi intenziteta koji je jači ili slabiji od njenog, oni remete taj prirodan ritam, odnosno ravnotežu (po principu rezonance) i ona ubrzava, ili usporava svoj rad, počinje da greši u radu, odumire, ili se nekontrolisano deli izazivajući rak. Struja i elektricitet, koliko mogu koristiti čoveku toliko mu mogu i odmoći. Tesla je, u medicinske svrhe, tokom 1891/1892. godine projektovao više elektrotehničkih uređaja visoke frekvencije.
Abramović ističe da ono što mi zovemo virusnom inkubacijom, da je to momenat kada virusi, sitni kristali u neaktivnom stanju, lagano ulaze u rezonantu sa našim centralnim nervnim sistemom.
„Ako se trećim poljem to asinhronizuje, virusi ne mogu da deluju. I Tesla je pravio takve aparate još 1901. godine. I takav patent postoji i za mitozu bakterija, odnosno za deobu bakterija koje imaju cikluse. Ako se deluje tačno, recimo svaka dva sata tim aparatom, bakterije se jednostavno neće reprodukovati i antitela će onaj mali broj bakterija vrlo brzo da neutrališu.
Prvi oscilatori su bili glomazni i sa pogonom na parni kotao, a izuzetan uspeh postignut je kada je Tesla uradio prenosni minijaturni oscilator koji je popularno nazvan „Mini-Tesla“, ili „Džepni Tesla“.
Lečenje Teslinim strujama je vremenom postalo vrlo efikasno u lečenju pre svega bolesti kičme, reume, artritisa, ali i za jačanje organizma i psihičko ozdravljenje.
Teslina medicina danas se primenjuje samo u osnovnom obliku, preko magnetnih polja i visokofrekventnih struja. Magnetna polja omogućavaju da se organi obnove na izvestan način, pošto je elektricitet u osnovi svih struktura. Visokofrekventne struje su u stanju da zaustave deobu bakterija i na taj način stvaraju uslove imunom sistemu da uspešnije brani organizam.
Oba Teslina aparata za lečenje visokofrekventnim strujama nalaze se u Beogradu u Muzeju Nikole Tesle.
