U intervjuu za „Jedinstvo“ on je rekao da bi se u tom slučaju u dokumentima ove organizacije naši srednjovekovni spomenici, crkve i manastiri, vodili kao kulturna dobra na teritoriji „države Kosovo“, a ne više Srbije.
To, kako objašnjava, ne bi automatski značilo promenu vlasništva nad predmetnim kulturnim dobrima, kao ni njihovo proglašenje albanskim u kulturnoistorijskom smislu, na šta se obično misli kad se u javnosti pomalo panično najavljuje „otimanje“ srpske kulturne baštine na KiM.
Međutim, počela bi nova faza planskog „kontekstualnog pritiska“ na srpsko kulturno i duhovno nasleđe, i same temelje srpskog identiteta, sa nesagledivim posledicama, rekao je on.
Tanasković je upozorio da je cinično i smešno uopšte govoriti nekoj boljoj zaštiti toga nasleđa, što kao argument u prilog prijemu „Kosova“ rado ističu vlasti u Prištini i njihovi zagovornici u međunarodnoj zajednici.
Odgovarajući na pitanje da li je moguće da srpska kulturna baština na Kosovu dobije eksteritorijalitet, Tanasković je istakao da zna da je bilo ideja da se status naše kulturne baštine na KiM funkcionalno i trajno reši uvođenjem nekog vida eksteritorijaliteta, po modelu Atosa, i da su pojedinci čak pominjali i Jerusalim, Vatikan, ali da za to nema realnih uslova.
„Mislim da za to nema realnih uslova, jer bi svako takvo rešenje kao premisu podrazumevalo postojanje nezavisne države ’Kosovo‘, u čijim okvirima bi eksteritorijalitet bio uspostavljen, bilateralno dogovoren, a međunarodno garantovan“, rekao je on.
Za Srbiju je nezavisnost „Kosova“ neprihvatljiva, i ona s njim ne može ulaziti ni u kakve međudržavne aranžmane, naglasio je Tanasković.
Izvor: Tanjug
