U četvrtak je administracija američkog predsednika Baraka Obame uvela sankcije ruskim institucijama, kompanijama i pojedincima, uključujući i GRU i FSB zbog „mešanja u izbore“ i „pritisak na američke diplomate“ koji rade u Rusiji.
Sjedinjene Američke Države takođe su ruskim diplomatama onemogućile pristup dvama stambenim kompleksima stalnih predstavništva Rusije u Njujorku i ruske ambasade u Vašingtonu, koje su diplomatski vlasništvo Rusije. Osim toga, 35 ruskih diplomata proglašeno je personama non grata.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da Moskva neće kao odgovor na akcije Vašingtona proterivati američke diplomate. On je istovremeno naglasio da prema međunarodnoj praksi Rusija ima sve osnove za adekvatan odgovor.
Moskva zadržava pravo da sprovede odgovarajuće mere, ali se neće spuštati na nivo „kuhinjske“ diplomatije, istakao je šef države. Putin je opisao neprijateljske korake Obamine administracije kao „provokaciju sa ciljem da se dodatno potkopaju rusko-američki odnosi.
Zamenika direktora Ruskog instituta strateških istraživanja Mihaila Smolina pitali smo da li se posle mera koje je Obamina administracija preduzela protiv Rusije mogu očekivati još nekakvi koraci u tom duhu i koja bi bila poenta imajući u vidu da se radi o odlazećem predsedniku.
„Mislim da ova administracija za takve mere ima još vremena, jer ono što usvoji američko zakonodavstvo, potom je jako teško ukinuti. Na primer, većina sankcija koje je uvela jedna vlast, obično ostaju na snazi i ako se ta vlast promeni, ako ne u punoj meri, onda uglavnom delimično. Zato ovde ono što ostaje iza Obame nije slučajno, jer će većinu tih mera moći da ukine sledeći predsednik samo uz pristanak svih senatora“, smatra Smolin.
Smolin ukazuje da je značajna razlika u odlukama koje donose predsednik SAD i njegova administracija.
„Druga je stvar ako se radi o ukazu samog predsednika Obame, odnosno o vrsti dokumenta koji može da poništi sledeći predsednik, Tramp. Dakle, ukoliko sam Obama bude doneo još nekakve ukaze koji mogu imati negativne rezultate po Rusiju, mislim da ih budući predsednik, ako bude želeo da popravi odnose sa Rusijom, može lako ukinuti. Problem je ako senatori budu želeli da usvoje nekakav dokument. U tom slučaju bi bilo mnogo teže ukinuti ovakve mere“, objašnjava Smolin.
On smatra da bi onda, u tom slučaju, došla do izražaja želja da se Rusiji „zagorča život“ i onda bi mogle biti usvojene mere, odnosno sankcije koje se tiču tehničkih pitanja ili vezista, odnosno onih ljudi za koje se tradicionalno smatra da u svojim rukama drže te tehnološke aspekte diplomatskog posla.
„Pa ipak, mislim da je teško ovo ’provući‘ kroz Senat, jer se tamo odluke usvajaju većinskim putem i teško da će se unutar same Republikanske partije naći ta većina koja će hteti da postavi predsedniku ’klipove u točkove‘ predsedniku iz sopstvenih redova na samom početku njegovog mandata i sprovođenja spoljne politike“, zaključuje Smolin.
