„To je borba koju vodimo sa nadahnućem, zato što znamo za šta se borimo i koliko je dostojan i vredan trud koji svi zajedno treba da ulažemo da bismo sačuvali ono što je naše, a od naše istrajnosti i volje u velikoj meri zavisi kakva će nam biti sudbina u budućnosti, zato ćemo nastaviti da se trudimo i borimo i u 2017. godini“, rekao je Đurić za televiziju „Most“.
Đurić je 2017. opisao kao godinu u kojoj će konačno početi formiranje Zajednica srpskih opština, istakavši da Srbe više ne zanima kako će se po tom pitanju postaviti albanska politička elita.
„Oni imaju jasan izbor. Ili će da poštuju ono što je dogovoreno, ili će to što je dogovoreno biti sprovedeno bez njih, i onda će srpski predstavnici uz pomoć države Srbije utvrditi i koje nadležnosti, koja vrsta poslova i koje institucije su neophodne da bi ta zajednica funkcionisala“, objasnio je Đurić.
„Tri pune godine Albanci, odnosno njihovi politički lideri, nisu prstom mrdnuli da ispune ono što su odgovorili vezano za formiranje ZSO. Strpljenju je došao kraj. Sada je trenutak da se ili ispune obaveze preuzete sporazumima, ili ćemo mi sami početi da formiramo institucije koje su nam neophodne da bismo mogli da opstanemo, živimo i postojimo na ovim prostorima“, poručio je Đurić.
Prema njegovim rečima, i u decenijama komunističke vladavine Srbi na KiM su bili izloženi pritiscima, prisilnom iseljavanju, zabrani povratka, a u pokrajinu su dolazile i velike sume novca za otkup srpskih kuća, ali je položaj Srba danas gori nego ikada od Drugog svetskog rata.
Ističući da su u institucionalnom smislu Srbi na KiM danas „ni na nebu ni na zemlji“, Đurić je konstatovao da starih institucija ili nema nedovoljno ili ne funkcionišu kako treba, a Priština kroz svoje privremene institucije srpskim predstavnicima pokušava da nametne sopstveno viđenje statusa Kosmeta.
„Mi znamo da je naša država Srbija i zato hoćemo da izgradimo ZSO koja će institucionalno i finansijski biti povezana i sa Beogradom, a ne da zatvaramo vrata da bude povezana i sa prištinskim institucijama“, kazao je Đurić.
On je albanskim političarima u Prištini poručio da ne traže od izabranih srpskih predstavnika na KiM da odlučuju o statusu južne srpske pokrajine, jer to nije njihov posao.
Komentarišući rezoluciju prištinskog parlamenta u vezi sa uređenjem okoline mosta preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici, Đurić je konstatovao da nadrealno deluje da, u političkim, ekonomskim i socijalnim uslovima kakvi vladaju u našoj južnoj pokrajini, neko raspravlja na nivou pokrajinskog parlamenta o jednom komunalnom pitanju i tome da li će nivelacija ulice biti visoka 40 ili 80 odsto centimetara u odnosu na kružni tok.
Izvor: Tanjug
