Draga gospodo, da li je bilo nekoga u tom vašem svetu ko nije nosio majicu „Ja sam Šarli ebdo!“? Jesu li ljudi kod francuskih ambasada u celom svetu palili sveće? Da li su društvene mreže bile pretrpane porukama podrške i saosećanja? Sećate li se da su svi programi kugle zemaljske prekidani i zaustavljani kako bi se objavilo da su ljudi iz vaše redakcije stradali?
Evo ja ću priznati da nisam nosio majicu „Ja sam Šarli ebdo!“. Ne može mi niko reći da je nisam nosio zbog toga što ne poštujem tuđe žrtve. Svaka žrtva, ma koji čovek bio u pitanju, za mene predstavlja ništa drugo do tugu. Međutim, kako to da vi nemate apsolutno nikakvog poštovanja ni za jednu žrtvu? Kako to da su vama poverovali da se bavite satirom? Ko vas spoji tako nastrane i iščašene? Satirični nedeljnik? Proverite u tom svom statutu ili čemu već da nije u pitanju satanistički nedeljnik!
Predlažem da, od danas, svi nose majice „Ja nisam Šarli ebdo!“, „Mene je sramota što sam bio Šarli ebdo!“, „Nikada neću biti Šarli ebdo!“, itd. Imaćemo već ideja šta da štampamo.
Dobili ste podršku cele kugle zemaljske, a sada iste te ljude ponižavate. Kako to da jedna takva tragedija kao što je pogibija članova ruskog hora „Aleksandrov“ može biti išta nego najtužniji dan? Gde povlačite crtu preko koje ne idete? Još nisu sve mučenike ni pronašli, niti su oplakani, a vi ste već krenuli da vređate.
Gomila poremećenih osoba bez talenta koje rade sve da bi na sebe privukli pažnju! Da li iko od vas zna išta da radi, osim da vređa? Kako bi bilo to da svi sad krenemo da se smejemo vašim žrtvama?
Žao mi je što svi dobri ljudi ovog sveta dele isti vazduh sa vama, neznalicama i netalentovanim idiotima koji željno iščekuju svaku tragediju kako bi se za njih čulo.
Stradali su umetnici, a od toga prave sprdnju oni koje niko osim njih samih ne naziva umetnicima. Hor „Aleksandrov“ će, siguran sam, pevati Bogu negde gore na nebu, jer su toga dostojni. Čega ste vi dostojni?
Poštujem sve žrtve, ali nisam nosio majicu „Ja sam Šarli ebdo!“. Žao mi je ljudi koji su u toj redakciji stradali, ali čistog obraza i mirne duše mogu reći da ni jednog jedinog trenutka ne žalim što nisam obukao tu majicu. Čak mi je, pa neka misle šta god hoće, drago što nisam bio deo nečega što je pre bilo trend nego poštovanje i odavanje počasti.
Vi vidite kako ćete pred Boga kad za to dođe vreme. Tu majicu, ako je kod ikoga nađem, prekrstiću se i pocepati je, a za ruske novomučenike ću se pomoliti i zapaliti sveću.
Žao mi je jedino što takvi kao vi trunu u starosti i penziji, a ljudi, kao ovi iz hora „Aleksandrov“, trunu negde na dnu mora. Želim da verujem da je Rusija stradanjem tog hora, otkupila večno mesto u Raju.
Jedan od najvećih gubitaka i poraza umetnosti, kulture i duše jeste pogibija tog hora! Kažem da je to jedan od najvećih, pošto su karikature „Šarli ebdoa“ ubedljivo najveći poraz umetnosti, kulture, duše i čovečanstva!
Plači, Rusijo! Hor „Aleksandrov“ je zaslužio tvoje suze! Plačite i molite se za svoje mučenike! Plače i Srbija sa vama! I neka vam ceo svet zavidi što ste imali takve ljude! A vi, Francuzi, nemojte samo plakati, već vrištite i busajte se u grudi zbog toga što je baš vama zapao „Šarli ebdo“!
Milan Ružić, kolumnista portala „Iskra“
