Prema katastrofičnom scenariju, još jedan masovni, smrtonosni napad na početku godine išao bi na ruku desničarskom kandidatu Gertu Vildersu, koji bi mogao pobediti na izborima u Holandiji.
Samo mesec dana kasnije, baš pred prvu rundu predsedničkih izbora u Francuskoj 23. aprila, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan bi, kako list ocenjuje, konačno mogao da izgubi strpljenje zbog neispunjenih obećanja Evrope u pogledu vizne liberalizacije i zamrzavanja pristupnih pregovora i zaključi da je pravi trenutak da otvori granice i pusti stotine hiljada očajnih izbeglica i migranata da krenu u Evropu, što će mnogi od njih, naročito mladići u punoj snazi, i učiniti.
Slike tog novog egzodusa i migrantske bede na ekranima u trenutku izbora u Francuskoj bi, uprkos anketama javnog mnjenja koje prednost daju konzervativnom Fransoa Fijonu, mogle da omoguće šokantnu pobedu ekstremne desničarke Marin Le Pen u drugoj rundi u maju, piše „Gardijan“.
Preuzimanje vlasti od establišmenta bi bilo dovršeno pobedom Pokreta pet zvezdica na prevremenim izborima u Italiji, trećoj od šest prvobitnih članica EU, a do jeseni bi eskalacija migrantske krize i terorističke pretnje dovele do pada Angele Merkel na izborima u Nemačkoj, navodi se u tekstu.
Prema „Gardijanu“, sledeći primer Donalda Trampa, protekcionističke evropske vlade bi potom prionule na raskidanje multilateralnih trgovinskih sporazuma i zatvaranje granica. U Holandiji i Francuskoj, Vilders i Le Penova bi organizovali referendum o „negzitu“ i „fregzitu“, a u Italiji bi se građani izjašnjavali o povratku na liru, dok bi dužnici i kreditori u evrozoni hvatali jedni druge za gušu.
„Ništa od ovoga naravno ne mora da se dogodi“, piše „Gardijan“.
Prema optimističnom scenariju, evropska policija i obaveštajne službe bi mogle da spreče planove za terorističke napada, a Erdogan bi ipak mogao da zaključi da mu je u dugoročno interesu da ne izazove terminalnu krizu u Evropi, navodi list.
Evropa bi, dodaje britanski dnevnik, mogla da pokaže, kao što nagoveštava neočekivana pobeda levičarski orijentisanog Aleksandra Van der Belena nad ekstremno desničarskim Norbertom Hoferom u Austriji, da je prošla vrh talasa populizma.
Uzdrmani očiglednim haosom koji je izazvao „bregzit“ i destabilizujućim izborom Trampa, birači u Evropi bi mogli pažljivije da pogledaju šta njihove radikalno desničarske partije obećavaju i umesto njih da se opredele za bezbednost.
Vilders bi bio poražen u Holandiji. U Francuskoj bi pobedio Fijon, a planirane izborne reforme u Italiji bi trebalo da dovedu do proporcionalnog predstavničkog sistema, u kojem je nemoguće formirati vladu bez koalicija, što je pokret Pet zvezdica uvek odbijao.
Merkelova bi ubedila Nemačku da je ona najsigurniji izbor, dok bi se Grčka kako i uvek nekako izvukla, a Evropa bi konačno shvatila da mora da ponudi konkretne odgovore za potrebe i strahovanja građana ukoliko želi da preživi, dodaje „Gardijan“.
Međutim, Evropom u svakom slučaju duva vetar nezadovoljstva i ozlojeđenosti na uobičajenu politiku i bilo bi iznenađujuće da žrtva toga ne budu bar još neki iz establišmenta, zaključuje britanski dnevnik.
Izvor: Tanjug
