„Neka bude trke u naoružanju“, uskliknuo je, poput rimskog imperatora, novoizabrani američki predsednik Donald Tramp, upitan da objasni natpis na svom tviter nalogu da Amerika mora znatno da ojača i proširi nuklearne kapacitete „dok se svet ne urazumi oko nuklearnog oružja“.
Zapadni mediji povezuju Trampovu izjavu sa izjavom ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je na sednici kolegijuma Ministarstva odbrane rekao da je u ovom trenutku Rusija jača od bilo kog potencijalnog agresora, ali da ne sme da se opušta. Tom prilikom, Putin je pomenuo i ruske nuklearne snage, koje igraju ključnu ulogu u očuvanju strateškog pariteta, ali je naglasio da stratešku nenuklearnu snagu Rusije treba podići na viši nivo. On je zatražio da se radi na razvoju raketnog potencijala koji bi garantovano mogao da se suprotstavi sistemima PVO.
Putin je na godišnjem obraćanju novinarima, govoreći o snazi ruske vojske, naglasio da se to odnosilo na potencijalnog agresora, aludirajući da se to ne odnosi na Ameriku.
Bivši ambasador i stručnjak za područje Evroazije Srećko Đukić kaže da treba videti na šta Donald Tramp misli kada kaže da SAD moraju da ojačaju nuklearne kapacitete.
„Da li on govori da je ceo projekat Antiraketnog štita promašena investicija, kao što je promašena investicija bio program ’Rat zvezda‘ Ronalda Regana, ili se radi o obnovi već postojećeg, klasičnog nuklearnog naoružanja u SAD. Pre bih rekao da Amerika ima problema sa tim prvim programom, na šta su mnogi eksperti ukazivali još kada je počela realizacija tog projekta, pre petnaest godina. Taj projekat se pokazao kao preskup i neefikasan i prolazi se kroz njega kao kroz sir“, objašnjava Đukić i dodaje da ne očekuje dalje pogoršanje američko–ruskih odnosa.
Vojni analitičar i glavni urednik analitičkog centra „Kasad“ Boris Rožin kaže da su ruski zvaničnici više puta izjavljivali da neće biti simetričnog odgovora na nuklearnu trku u naoružanju, nego da će odgovor biti asimetričan, u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje i procenama da li je to realna ili samo deklarativna pretnja.
„Tako je na instaliranje sistema američkog PRO u Evropi Rusija odgovorila ’Iskanderima‘ u Kaljiningradskoj oblasti. Ukoliko Sjedinjene Države odluče da povećaju broj nuklearnih glava ili da proizvedu nove vrste nuklearnog naoružanja, Rusija bi mogla da usavrši svoju nuklearnu trijadu, to jest raketne snage strateške namene, strateške pomorske snage i stratešku avijaciju. Na primer, Rusija bi mogla da ’odgovori‘ SAD usavršavanjem železničkih raketnih sistema, takozvanih nuklearnih vozova, kao i bombardera“, objašnjava Rožin.
On, međutim, dodaje da nova trka u naoružanju neće biti slična onoj iz vremena Hladnog rata. Čak i ako SAD budu pokušale da uvuku Rusiju u trku u naoružanju obnovom nuklearnih potencijala u Britaniji, Holandiji i Turskoj, Rusija neće nasesti na provokacije.
„Rusija će sigurno odgovoriti, ali veoma racionalno i odmereno. Na primer, ukoliko SAD reše da povećaju broj nuklearnih raketa u Turskoj, Rusija neće zauzvrat proizvoditi deset puta više raketa, nego će ulagati u modernizaciju već postojećih, ali i u razvoj radara, sistema za rano upozorenje kako bi sprečila nuklearnu pretnju“, zaključuje Rožin.
Trampova najava da će ojačati američki nuklearni arsenal nije uperena protiv Rusije, kaže analitičar beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu Vladimir Trapara.
„Mislim da je i predsednik Putin svestan toga i da je bio eksplicitan u tom pogledu na konferenciji za novinare. Rusija i SAD imaju sporazum o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja i on će ostati na snazi do 2020. godine i nastaviće da se sprovodi. Jačanje koje je Tramp najavio ne mora da znači kvantitativno jačanje, nego i kvalitativno jačanje, odnosno modernizaciju, što istovremeno sprovodi i Rusija za svoje potrebe“, objašnjava Trapara.
Jedina trka u naoružanju koju on vidi kao mogućnost je trka u naoružanju između Amerike i Kine.
„Budući da je Tramp već zauzeo poprilično oštar stav prema Kini, koja u poslednje vreme povećava godišnje vojne troškove, mislim da će u skorije vreme Kina biti prinuđena da odustane od aktuelne minimalističke nuklearne strategije i da i sama krene putem unapređenja svog nuklearnog arsenala kako bi se oduprla mogućem izazovu koji bi došao sa američke strane“, zaključuje Trapara.
