„Forin afers“ piše da će to biti test za Trampov planirani zaokret u američko-ruskim odnosima.
„Ako Tramp želi da zadovolji Putina, nagovoriće republikance u Senatu da zamrznu kandidaturu Crne Gore, a ako želi nagovestiti da poboljšavanje odnosa ne znači prekomerno popuštanje, Senatu će dati zeleno svetlo da odobri pridruživanje Crne Gore savezu“, ističe autor članka Edvard P. Džozef, stručnjak za spoljnu politiku i za Balkan, prenose „Vijesti“.
On ističe da je Crna Gora neobična početna strateška tačka za odnose između dve sile, ali da se ističe iz dva razloga.
Kao prvo, Rusi su strateški preokupirani prijateljskim lukama, a jedna takva na Jadranskom moru — Luka Bar — bila bi dobrodošla. Međutim, crnogorske vlasti su odbile tu ideju čim su počeli pregovori o ulasku u NATO.
Kao drugo, Rusija ima — ili je barem imala — jake ekonomske veze s Crnom Gorom.
Džozef napominje da je do 2013. godine Rusija bila najveći investitor u nekretnine i tešku industriju u Crnoj Gori, ali su odnosi naglo pogoršani.
„Ruski biznismen Oleg Delipaska sada tuži crnogorske vlasti za ulaganje u zemlju za koju se ispostavilo da nije ono što je trebalo da bude. Ruska opsesija crnogorskim nekretninama je iščezla, a Moskva sada Crnu Goru vidi kao bezobraznika koji se usudio okrenuti leđa Rusiji, istovremeno se dodvoravajući NATO-u i Vašingtonu“, piše u članku.
On smatra da ne treba zanemariti činjenicu da evropski lideri nemaju kredibilitet među političarima iz regiona kakav ima Vašington.
„Dolazak proruski orijentisanog Trampa na predsedničko mesto uznemirio je sve zapadnjački orijentisane lidere, a ohrabrilo one sklone Rusiji“, piše Džozef, ističući da je među prvima Milo Đukanović.
„Zato će sledećeg meseca sve oči biti uprte u američki Senat. Pre svega Putinove“, zaključuje Džozef.
