Analiza koju je sprovela Delegacija Evropske unije u Srbiji uz podršku Koordinacionog tela, pokazala je, ipak, da je u protekle dve godine na tom polju postignut izvestan napredak, ističe se u saopštenju Koordinacionog tela.
„Politička podrška unapređenju rodne ravnopravnosti, donošenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost, uvođenje rodno odgovornog budžetiranja, usklađivanje propisa sa međunarodnim dokumentima, uvođenje rodno osetljive statistike i veća podrška donatora samo su neki od rezultata koje smo u prethodnom periodu postigli“, izjavila je Branka Drašković, savetnica potpredsednice Vlade i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović.
Iz delegacije Evropske unije u Srbiji kažu da je rodna neravnopravnost prisutna u svim zemljama Evropske unije i da je unapređenje rodne ravnopravnosti jedna od osnovnih vrednosti svakog društva.
„Rodna analiza koju smo sproveli pomoći će nam da ostvarimo dalji napredak u oblasti rodne ravnopravnosti. Evropska unija će nastaviti da podržava Srbiju na tom putu, već sledeće godine kroz projekat vredan dva miliona evra“, izjavio je Nikolas Bizel iz Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Koordinaciono telo ocenjuje da je dobro da se rodna ravnopravnost u Srbiji polako ali sigurno sve više razume, i to je ono na čemu se insistira. Prilikom kreiranja zakona i strateških dokumenta mora se uzeti u obzir rodna perspektiva, kako bi se sprečili rodni stereotipi i diskriminacija žena u društvu.
Jedan od zaključaka analize je i da su žene fizički, ekonomski i socijalno nesigurnije od muškaraca, da ih ima više u slabije plaćenim delatnostima, da su u medijima kao subjekti zastupljene u manje od četvrtine sadržaja i najčešće senzacionalistički, a manje profesionalno.
Rezultati analize ukazuju i da među donosiocima odluka u Srbiji gotovo da nema žena, da su koncentrisane u slabije plaćenim delatnostima i da je kod njih, u odnosu na muškarce, prisutnija fizička i ekonomska nesigurnost.
„Žena je manje i na rukovodećim pozicijama i među donosiocima odluka — u 66 odsto zakone donose muškarci, u izvršnoj vlasti je 75 do 100 odsto muškaraca, donosioci odluka su u 80 do 100 odsto muškarci“, navela je Mirjana Dokmanović, autorka istraživanja.
Izvor: Tanjug
