Autor teksta navodi da ne „lije suze“ za ruskim ambasadorom i iznenađen je što se ubistvo nije desilo pre nekoliko meseci. Kolumnista smatra da je Karlov bio „otelotvorenje“ politike u okviru koje su „bacane bombe koje su ubijale decu“, „avioni uništavali ceo grad“, a „sirijski ludak“ Bašar el Asad dobijao pomoć u svojoj krvavoj kampanji. Sada je „pravda zadovoljena“, piše kolumnista.
Novinar upoređuje teroristički napad u Ankari sa ubistvom nemačkog diplomate Ernsta fom Rata u Parizu 1938. godine. Diplomata kojeg je upucao jevrejski student naravno „nije bio nevina žrtva“. On je u očima mnogih bio oličenje „Hitlerovih zločina, genocida, antisemitizma i agresije koja je natkrivala svet“, nastavlja autor.
Kuncman ističe da Karlov nije bio diplomata u Turskoj, već „vojnik“, i nije bitno gde je ubijen, „na bojnom polju u Alepu ili u galeriji u Ankari“. „Njegov ubica takođe je bio vojnik — ne terorista, već vojnik. Teroristi ubijaju nevine ljude, gaze kamionom Božićne sajmove ili se u avionima zakucavaju u nebodere. Vojnici ubijaju iste takve vojnike“, piše Kuntcsman.
Andrej Karlov ubijen je u ponedeljak na otvaranju izložbe u Ankari. Ubica je ispalio nekoliko hitaca u leđa ruskog ambasadora, a rane su bile fatalne. Napadač je likvidiran u akciji policije. Ministarstva spoljnih poslova mnogih zemalja osudila su ubistvo ambasadora, a rusko Ministarstvo spoljnih poslova kvalifikuje incident kao teroristički napad.
