Prema Đurićevim rečima, u tom činu krije se i nastojanje da se potpuno izbrišu svi tragovi postojanja srpskog naroda u Prištini, gde je, kako je podsetio, do 1999. godine živelo više od 50.000 Srba.
„Međunarodna zajednica ne sme da dopusti da nasilničkim uzurpiranjem hrama Srpske pravoslavne crkve i simbolički bude okončano brutalno etničko čišćenje Srba iz Prištine i obesmišljeno svako nastojanje da se na Kosovu i Metohiji stvori makar zametak multietničkog društva“, ukazao je Đurić u saopštenju.
On je istakao da su oni koji su stavili katance na Hram Hrista Spasa u Prištini još jednom pokazali kakvom vrednosnom sistemu pripadaju, a taj sistem je nedvosmisleno „anticivilizacijski i antievropski“.
Prema Đurićevim rečima, Srbima na Kosovu i Metohiji je upućena jasna poruka da njihova kultura i religija nisu dobrodošle na Kosovu i Metohiji. „Ovim činom je još jednom potvrđen i besmisao nastojanja samoproglašenog Kosova da postane članica Uneska, jer kulturna baština se ne štiti paljenjem ili stavljanjem lanaca i katanaca. Slučaj Hrama Hrista Spasa u Prištini je ogledni primer sposobnosti jednog političkog establišmenta da brine o srpskoj kulturnoj i verskoj baštini, a on je ovime još jednom pokazao da to niti može, niti želi“, zaključio je Đurić.
Predstavnicima Srpske pravoslavne crkve onemogućen je pristup hramu Hrista Spasa u Prištini, saopšteno je sinoć iz Eparhije raško-prizrenske.
Nakon svete liturgije u Hramu Sv. Nikole u Prištini, episkop raško-prizrenski u ponedeljak je pokušao da poseti zajedno sa manjom grupom sveštenika i vernika još nezavršeni Hram Hrista Spasa u centru Prištine.
Međutim, prilikom pokušaja da uđu u hram, koji se sa okolnom parcelom u katastru opštine Priština vodi kao imovina SPC, nađeno je da su katanci na crkvi promenjeni, čime je pravnom vlasniku (SPC) onemogućen ulazak u hram, saopšteno je na sajtu Eparhije raško-prizrenske.
