U poslednje dve nedelje održana su dva sastanka na prilično visokom nivou na kojima su, između ostalog, izrečene i negativne ocene zbog dobrih odnosa Ruske Federacije i Republike Srpske. Oba sastanka su održana u Briselu, prvi u Evropskom parlamentu, a drugi 7 dana kasnije u sedištu NATO-a.
Po svemu sudeći, na tim sastancima se nije moglo čuti ništa o jačanju neonacizma u Hrvatskoj kao potencijalnoj pretnji po stabilnost Balkana, ali zato su Milorad Dodik i Republika Srpska bili neizostavni. Krenimo redom.
Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta sastao se 29. novembra 2016. godine i tada je g. Kristijan Preda, izvestilac Evropskog parlamenta za BiH, podneo predlog izveštaja o Izveštaju Evropske komisije o napretku BiH u 2016. godini. Tom prilikom g. Preda je obavestio prisutne da u BiH postoje i dalje problemi, da je prisutna korupcija, mešanje izvršne vlasti u rad javne uprave, da se presude Ustavnog suda BiH ne implementiraju, da su Sejdić i Finci još na čekanju i sl.
Ono što je g. Predu posebno zabrinulo jeste referendum koji je, kako kaže izvestilac EP, organizovao lično Milorad Dodik.
Bez obzira na to što je referendum organizovala Narodna skupština RS i što su sve srpske parlamentarne stranke u tome učestvovale, g. Preda je to u potpunosti zanemario ističući jedino ulogu Milorada Dodika kojeg su bezuspešno uveravali da treba da odustane od referenduma. „On, izgleda, više sluša ono što mu g. Putin kaže“, uzbuđeno nastavi svoje izlaganje Kristijan Preda, podsećajući kolege parlamentarce da je Dodik bio kod Putina dva dana pre održavanja referenduma kako bi time pokazao do kojeg mišljenja je njemu stalo.
„Dakle, Republiku Srpsku ne zanima mišljenje Brisela, već mišljenje Moskve“ zaključi Preda u pomalo emotivnom naboju. Iza njega reč je uzeo predsednik delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa BiH g. Tonino Picula koji je direktno identifikovao Republiku Srpsku kao kočničara evropskog puta jer onemogućava uspostavljanje zajedničkog odbora Parlamenta BiH i EU, a čiji poslovnik o radu još nije usvojen.
Obrazlažući razloge, g. Picula je upoznao kolege sa time da Republika Srpska insistira na procedurama koje nisu u praksi u drugim državama EU jer zahteva da se Poslovnikom spreči preglasavanje članova Republike Srpske u navedenom odboru. Iz toga razloga, bilo bi potrebno izvršiti dodatni pritisak na Republiku Srpsku, što se na kraju može zaključiti iz izlaganja g. Picule. Kada na kraju sve saberemo i oduzmemo, sve se svodi na to da Dodik sluša Putina, a posledica je blokiranje evropskog puta BiH.
Sedam dana kasnije u sedištu NATO-a sastali su se ministri inostranih poslova zemalja-članica ovog vojnog saveza sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.
U zvaničnom saopštenju NATO-a navodi se da su ministri takođe diskutovali o situaciji na Zapadnom Balkanu i posvećenosti Alijanse svojim partnerima u regionu, ali ništa više od toga. Zahvaljujući hrvatskom „Večernjem listu“, ipak smo saznali šta se konkretno govorilo na tom sastanku i da je konačni zaključak bio — NATO je spreman da interveniše na Balkanu kako bi sprečio potencijalni međuetnički sukob i održao bezbednost i stabilnost.
Pre svega zabrinjavajuća je činjenica da NATO uopšte raspravlja o potencijalnim sukobima na Balkanu, iz čega izvodimo zaključak da poseduje informacije sa kojima javnost nije upoznata.
Kako na dnevnom redu nije spomenut porast neonacizma u Hrvatskoj, očigledno je procena da bi se međuetnički sukob mogao desiti između Srba i Bošnjaka, i to konkretno u BiH, jer se u dokumentu navodi da je NATO zadovoljan dijalogom Beograda i Prištine. Kada smo konačno identifikovali teritoriju na kojoj bi se taj međuetnički sukob desio, red je da saznamo i aktere.
Sa jedne strane „razlog za zabrinutost“ mogli bi dati bošnjački vojnici DAEŠ-a i Al Kaide koji su se vratili svojim kućama u BiH, a s druge strane „zabrinutost“ povećava i „porast ruskih aktivnosti na Zapadnom Balkanu, koje uključuju destabilizujuće ponašanje“. Ovo je posebno istaknuto na primeru ruske podrške Republici Srpskoj kako bi time podsticala ometanje evroatlantskog puta BiH, a glavni alat u tom „potkopavanju“ je, pogađate, Milorad Dodik, koji je svoju proaktivnu ulogu demonstrirao referendumom.
Sad imamo i aktere, opet Dodik sluša Putina da bi time opstruisao evroatlantski put BiH, čime izazivaju vojnike DAEŠ-a u BiH, a moguća posledica svega toga je međuetnički sukob, a ne terorizam, što je takođe indikativno i zabrinjavajuće, jer NATO izgleda ne vidi terorizam kao problem na Balkanu, ali vidi Dodika i Putina.
Oba ova primera nam jasno pokazuju političke stavove međunarodne zajednice na Balkanu i neke potencijalne pravce delovanja u narednom periodu. Izgleda da kad god se stvari uzburkaju u geopolitičkoj sferi, NATO svoju opravdanost pronalazi u međuetničkom sukobu na Balkanu, baš kao i devedesetih godina. Kada je reč o Republici Srpskoj, možemo očekivati povećanje pritiska na političke predstavnike, jer je Dodik za međunarodnu zajednicu očigledno jednako opasan kao i terorizam.
Naravno ovo su sve ocene potencijalnih planova međunarodne zajednice u narednoj godini, a planovi ko planovi, lako se mogu izjaloviti, možda čak i iza Jovanjdana, ko zna.