Međunarodna komisija za nestala lica u BiH, koja je od 2008. godine preuzela rad entitetskih komisija za traženje nestalih, dobila je do sada za identifikaciju i čuvanje tela u oko 12 grobnica na teritoriji Federacije oko 15 miliona evra. To za Sputnjik tvrdi Nedeljko Mitrović, predsednik Republičke organizacije porodica ubijenih i nestalih u Republici Srpskoj. Prema njegovim rečima, na prostoru BiH još je 3.000 neidentifikovanih „slučajeva“. Broj lica srpske nacionalnosti je 1. 665, od čega je 1.019 civila.
„Od kada je ova Komisija preuzela identifikaciju tela, identifikovala je samo 40 tela srpske nacionalnosti. Na godišnjem nivou oni troše oko 3.500.000 evra na ’skladištenje‘ tela koja čekaju identifikaciju. A ovim tempom, biće im potrebno bezmalo 40 godina da identifikuju sve preostale srpske žrtve. Prednost imaju bošnjačke žrtve, što je diskriminacija, politizacija i žrtava i porodica žrtava, ali i vid korupcije jer je nemoguće da sa tolikim novcem ne može da se brže dolazi do identifikovanja tela“, kaže on.
Mitrović dodaje da ne postoji Centralni registar nestalih, već da se kosti iz grobnica čuvaju u hladnjačama u Visokom i Tuzli (gde je i zajednička laboratorija za identifikaciju), dok su neka tela iz 30 grobnica iz Sarajeva, za koja se pretpostavlja da su Srbi, privremeno sahranjena na groblju u Visokom, bez identifikacije.
„U Republici Srpskoj postoje tri spomen-kosturnice u kojima se nalazi 650 ekshumiranih tela koja su obdukovana i sa kojih je uzet uzorak za identifikaciju“, navodi on.
Federalna strana, objašnjava Mitrović, nije odmah vršila slaganje skeletnih ostataka „po prirodi“ (skeleta) već je u kese stavljala sve nađene kosti — i to mi, ističe on, zovemo „slučaj“ jer to nije telo osobe već — skup kostiju.
„Nema nijednog dokumenta da je Komisija koja ovo radi državna, već je osnovana od strane američke administracije. U komisiji nema Srba, a cilj je da se kroz ekshumacije prikupi što više dokaza za procesuiranje ratnih zločina protiv Srba pred Haškim tribunalom“, tvrdi on.
Mitrović zbog toga smatra da se novac koji se dobija i koji, kako napominje, nije mali, troši na pronalaženje i identifikaciju isključivo bošnjačkih žrtava, dok su zanemarene srpske žrtve i grobnice koje još nisu ekshumirane a zna se da su tamo tela srpskih žrtava. On dodaje da je poznato da na Ozrenu postoje grobnice gde leže pobijeni Srbi, a da nije ispitan ni region Prijedora gde je, kakao kaže, prva žrtva bila Srbin.
Godine 2004. Bošnjaci su „dobili“ oko trideset grobnica, gde su navodno sahranjeni ubijeni Bošnjaci. Obdukcije su završene, kao i identifikacije, ali oni ih ne sahranjuju odmah, i ne daju tela odmah, već svake godine to prikazuju u svetu kao veliki masakr, kada se sahranjuje po nekoliko stotina tela. To je slučaj Srebrenice. To je manipulacija, jer nikada niko nije naučno utvrdio da li su svih sahranjeni poreklom iz Srebrenice, niti da li su baš svi Bošnjaci… Broj od 8.000 i nešto ubijenih Bošnjaka u Srebrenici nije nikada nepobitno dokazan. Srbe, s druge strane, i kada identifikuju, predaju u tajnosti porodici i za to niko ne zna“, kaže on, napominjući da u fiokama Suda u BiH ima 147 zahteva za ekshumaciju tela sa mesta gde se pretpostavlja da leže ubijeni Srbi.
