Američka Uprava federalnih rezervi (FED) ocenila je da se privreda SAD dovoljno oporavila da osnovna kamatna stopa bude povećana za četvrtinu procentnog poena, što znači da će se kretati u rasponu od 0,50 do 0,75 odsto. Do sada je bila između 0,25 i 0,50 odsto. Odluka FED-a je odmah izazvala jačanje dolara u odnosu na valute iz rezervne korpe, tako da je bio najjači za preteklih 14 godina, ali i pad indeksa na svim svetskim berzama, od Volstrita do onih u Aziji.
Šefica FED-a Dženet Jelen objasnila je da se privreda SAD dovoljno brzo oporavlja. Privredni rast u trećem kvartalu ove godine bio je 3,2 odsto, inflacija u septembru je bila 1,6 odsto, a očekuje se pad nezaposlenosti u SAD-u na svega 4,5 posto, što je ispod prirodnog nivoa te zemlje. Novoizabrani predsednik Donald Tramp je najavio da će podstaći rast i inflaciju snižavanjem poreza, kao i velikim infrastrukturnim projektima. Zato se očekuje da u 2017. opet dođe do povećanja referentne kamatne stope, za koju u FED-u kažu da bi za tri godine trebalo da dostigne ciljana tri procenta.
Da li je završena era jeftinog dolara i šta će odluka FED-a značiti na globalnom planu, ali i za Srbiju?
Na ovo pitanje Sputnjika u Narodnoj banci Srbije kažu da je odluka o povećanju kamatne stope FED-a na decembarskom sastanku bila očekivana od većine tržišnih učesnika i već ukalkulisana u cene finansijskih instrumenata.
„Iznenađenje koje je izazvalo reakcije finansijskih tržišta bile su projekcije o visini referentne kamatne stope u narednoj godini. Na osnovu objavljenih projekcija FED-a može se zaključiti da se u narednoj godini očekuju tri povećanja referentne kamatne stope, dok su tržišta prethodno očekivala dva povećanja“, kažu u NBS. To je uticalo na povećano interesovanje investitora za američkom valutom.
Tako je nakon sastanka FED-a dolar ojačao u odnosu na evro 1,3 odsto, dostigavši najvišu vrednost od januara 2003. U odnosu na japanski jen dolar je ojačao 1,9 odsto, dok je prema kineskom juanu ojačao 0,6 procenata. Iako su tržišta akcija širom sveta inicijalno imala negativnu reakciju praćenu padom vodećih berzanskih indeksa, veoma brzo je došlo do oporavka i rasta cena akcija, naročito bankarskog sektora, usled očekivanja da će više kamatne stope uticati na rast profitabilnosti banaka, kažu u NBS.
Kada je Srbija u pitanju, u NBS-u smatraju da će pozitivna domaća makroekonomska kretanja, kao i dobar trend daljeg rasta BDP-a zasnovanog na investicijama i neto izvozu, sve veći značaj domaće potrošnje, smanjenje spoljnotrgovinske neravnoteže, održivost fiskalne pozicije, što se očekuje i u sledećoj godini, biti odbrambeni sistem koji treba da ublaži pritiske.
„Pozitivni faktori po osnovu postignutih rezultata monetarne i fiskalne politike mogli bi u značajnoj meri da neutrališu negativne efekte koji mogu proisteći iz spoljnog okruženja i da doprinesu ublažavanju potencijalnih turbulencija na domaćem deviznom tržištu“, ističe NBS.
A banka će, kako napominje, pratiti sva kretanja i nastojati da svojim aktivnostima očuva relativnu stabilnost na domaćem deviznom tržištu, doprinoseći tako i stabilnosti čitavog domaćeg finansijskog sistema.
Za profesora na Beogradskoj bankarskoj akademiji, stručnjaka za finansijska tržišta, dr Ismaila Musabegovića, suština odluke FED-a je najava da će taj proces povećavanja referentne kamatne stope biti nastavljen.
Odluka FED-a o povećanju osnovne kamatne stope, inače je tek druga takva od 2008. godine i izbijanja svetske ekonomske krize koja je i otpočela pucanjem mehura nekretnina u Americi.
Musabegović je mišljenja da ta odluka, osim sa privrednim pokazateljima, ima ima veze i sa politikom novog američkog predsednika Donalda Trampa koja u ekonomskom smislu ima potpuno novi pristup razvoju Amerike, vraćanjem proizvodnje u nju. To je, takođe, razlog jačanju dolara, mišljenja je stručnjak za finansijska tržišta koji podseća da kada kamate rastu jača i valuta. On je ukazao da je Tramp najavio i novine u poreskoj politici, tačnije smanjenje korporativnih taksi. Sve to donosi dalje jačanje dolara.
„To je s jedne strane dobro za Ameriku, sa druge strane nije. Njihova roba će svakako poskupeti zbog jakog dolara, ali u svakom slučaju to je sigurno proces koji će trajati sledeće tri godine“, procena je Musabegovića.
Na pitanje šta će to značiti na globalnom nivou, s obzirom na to da je najveći broj zemalja uglavnom zadužen u dolarima, a šta za Srbiju, on napominje da Srbija ima 32 odsto spoljnog duga u dolarima, odnosno oko devet milijardi. „U svakom slučaju, to će biti opterećenje za naš budžet jer će sada biti potrošeno više dinara za servisiranje tog duga. Što se tiče ostalih zemalja, slična je situacija. Svi koji su zaduženi u dolarima imaće problem servisiranja tih dugova“, konstatovao je profesor Bankarske akademije.
Kompenzaciju za skuplji dug zbog jačeg dolara mogu, kako kaže, imati zemlje koje su izvoznice strateške robe koja se obračunava u dolarima, a to su pre svega sirovine.
„Jačanje dolara pojačava njihovu izvoznu poziciju u odnosu na američko tržište, ili na svetsko tržište ukoliko se njihova roba računa u dolarima. Ona će poskupeti“, objasnio je Musabegović.
Na pitanje šta će se događati u odnosima dve najjače svetske ekonomije, SAD i Kine, on podseća da među njima već nekoliko godina traje valutni rat.
„SAD insistira na jačanju juana zbog toga što je Kina najveći izvoznik u Ameriku koja upravo sa Kinom ima najveći trgovinski deficit. Ovim postupkom su samo olakšali kineskim izvoznicima“, smatra Musabegović.
Velike kineske državne banke su, kako su javile agencije, odmah intervenisale na tržištu kako bi sprečile znatnije udaljavanje kursa juana od zvanično utvrđenog dnevnog kursa centralne banke.
Musabegović je, međutim, ukazao i na to da je Kina sama krenula u restrukturiranje privrede.
„Više neće biti jeftine izvozne robe iz Kine. Ona povećava nivo obrade i tehnologiju i unutrašnju potrošnju i sve više se okreće uslugama i unutrašnjem tržištu. Ako uspešno završi svoje restrukturiranje, ona će i dalje biti motor i generator izlaska ostalih zemalja iz krize, odnosno povećanja globalnog bruto društvenog proizvoda“, smatra Musabegović.
Na pitanje kako će se odluka FED-a odraziti na dogovor o postepenom prelasku na međusobna plaćanja Kine i Rusije u nacionalnoj valuti, on kaže da je inače trend da sve zemlje BRIKS-a gledaju da njihova bilateralna trgovinska saradnja ne bude izražena u dolarima, već u nacionalnim valutama.
„Samo osnivanje Azijske investicione banke znači da će jedan deo tržišta, posebno azijskog, zajedno sa Rusijom, svakako izbegavati dolar u svom međusobnom trgovinskom odnosu“, rekao je Musabegović Sputnjiku.
