U medijima se dosta spekulisalo o poseti šefa ruske diplomatije Srbiji. Novinar i dugogodišnji dopisnik iz Londona Siniša Ljepojević podseća da, kako kaže, našu zemlju uglavnom posećuju portiri iz Brisela, te da je najvažnije da je Lavrov, najvažniji šef diplomatije u svetu, jer ga SAD trenutno nemaju, došao u Srbiju.
Mediji su se bavili tezom da je i ova poseta dokaz širenja uticaja Rusije na Balkanu, ali i dokaz da ovdašnja javnost, ne samo u Srbiji već na celom Balkanu, sebi pridaje mnogo veći značaj od realnog, jer smatra da je naklonost svetskih sila Srbiji izuzetno važna. Balkan je poslednjih hiljadu godina granica dveju ili više sila, civilizacija, kultura, izgleda da je to balkanska sudbina, ali nisam siguran da se velike sile otimaju za Balkan, kaže Ljepojević.
„Kada dođe bilo ko iz Rusije, ne samo Lavrov, kaže se da Rusija širi uticaj na Balkan. Pa hvala bogu, zašto ga ne bi širila, da li je to zabranjeno? Rusija je jedna od tri velike sile u svetu, ali razlika pristupa savremene Rusije i Zapada je u tome što ona ništa ne diktira, ničim ne uslovljava. Rusija nudi saradnju, u tome je razlika. Rusija je globalna sila, nju interesuje da se ne naruši globalni odnos snaga. Srbija ne može da naruši globalni odnos snaga. S druge strane Zapad ima problem da se stalno politički dokazuje, pogotovo u svetlu ratova koji su se ovde vodili“, kaže Ljepojević.
Urednik spoljnopolitičke redakcije RTS-a Bojan Brkić smatra da je reč o radnoj poseti bez mističnih dešavanja i velikih iskoraka, jer su Rusiji potpuno jasna dešavanja u Srbiji i okruženju. On smatra da je poseta važna poruka i da je Rusiji bilo važno da se održi dinamika diplomatskog dijaloga koji je poslednjih godina vrlo dinamičan.
Govoreći o tome da li je akcenat posete Sergeja Lavrova bio na privrednoj saradnji zbog pogodnosti sporazuma o slobodnoj trgovini, Brkić ističe da se ova prednost nedovoljno koristi, jer Srbija ruskom tržištu do sada nije ponudila ni približno robe, posebno poljoprivrednih proizvoda u meri u kojoj je to moguće.
„Nedavno sam pročitao podatak da smo više robe prodali na Kosovu i Metohiji, nego što je izvezeno u Rusiju, što govori o tome da nismo dovoljno dobro nastupili prema toj zemlji, ali i o tome da ona još nije naš domet. Pitanje je da li će ikada biti, kada će naša privreda biti sposobna da se plasira na ogromnom, zahtevnom ruskom tržištu. U Rusiji to jako dobro znaju“, ocenjuje Brkić.
Pojedini mediji spekulišu da je Lavrov u Srbiju doneo tri zahteva iza kojih stoji lično predsednik Rusije Vladimir Putin. Navodno je zahtevao distanciranje Srbije od zapadne vojne alijanse, privilegije za Rusko-srpski humanitarni centar, odnosno da dobije sve privilegije koje na teritoriji naše zemlje ima NATO.
Prvi navodni Putinov zahtev odnosio se na pritisak da premijer Aleksandar Vučić podrži Tomislava Nikolića u kampanji za drugi mandat predsednika. Logično je da je nekoj zemlji stalo da njen predsednik bude s njom u prijateljskim odnosima, ali sumnjam da Rusija postavlja takve uslove, kaže glavna urednica srpske redakcija Sputnjika Ljubinka Milinčić.
Ona smatra da je poseta šefa ruske diplomatije Srbiji deo redovne razmene mišljenja predstavnika Ruske Federacije i Republike Srbije i da u njoj ne treba tražiti nikakvu misteriju.
„Svedoci smo učestalih redovnih, gotovo mesečnih kontakata predstavnika dve zemlje u poslednjih nekoliko godina. U ovoj poseti ne treba da tražimo ’nešto više‘. Lavrov je došao u posetu svojim prijateljima. Ispričali su se, uporedili stavove, planirali dalju saradnju. Dogovorili su se o odlasku našeg premijera u Moskvu 21. decembra. Prvi čovek ruske diplomatije ovde je dočekan kao vrlo važan gost, imao je mnogo posla u jednom danu, sigurno nije iz Beograda otišao razočaran, ali umoran sigurno jeste“, kaže Milinčićeva.
Učesnici emisije su podsetili da je prijateljstvo Rusije i Srbije potvrđeno svaki put kada naša zemlja ima međunarodni problem, kao i da je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov reagovao uvek i na svakom važnom mestu kada je ugrožen nacionalni interes Srbije.
