Na konferenciji „Ekonomist — svet u 2017“, održanoj u Domu Skupštine Srbije, Čepurin je danas konstatovao da SAD nisu uspele u svojim namerama u prethodne tri godine da zadaju težak udarac ruskoj privredi koja se prilagodila novoj situaciji. Rusija je izašla iz krize sa mnogo više samopouzdanja. Posle početnog oštrog pada rublje ona je sada stabilna, a inflacija je sa 15 odsto u 2014. u ovoj godini pala na četiri odsto.
„Uspostavljena je makroekonomska stabilnost“, rekao je Čepurin i najavio promenu u strukturi ruske ekonomije u 2017. godini.
Da je već na tom putu, Rusija je pokazala time što se prilagodila brzom padu cene energenata, koji su i osnov njene privrede, i što je ubrzala razvoj onih privrednih grana koje nemaju dodira sa naftom i gasom. Tako je povećana proizvodnja poljoprivrednih proizvoda, čijim izvozom je prihodovano više od prodaje naoružanja, a znatno je bio veći i izvoz IT sektora.
„Nalazimo se na novom putu međunarodnih odnosa i ekonomskog razvoja“, rekao je ambasador Ruske Federacije, ocenivši da je prvi zadatak bezbednost, kako u Rusiji, tako u regionu i u svetu, a potom rast privrede.
Privreda Rusije će, kako je rekao, biti usmerena na jačanje saradnje sa Kinom, Indijom, Japanom i drugim rastućim ekonomijama Istoka.
Rusija će svoj plan razvoja do 2025. godine predstaviti najverovatnije u maju, zajedno sa programom mera koje treba da dovedu do privrednog rasta koji bi trebalo da bude četiri odsto, najavio je Čepurin.
Rusija namerava da prestigne prosečnu stopu privrednog rasta u svetu, naglasio je on.
Osvrćući se na srpsko-rusku privrednu saradnju Čepurin je ocenio da je ona ove godine uznapredovala, a srpski izvoz porastao osam odsto i izrazio očekivanja da će takav trend biti nastavljen i u narednoj godini. Ocenivši da srpske kompanije imaju dobru reputaciju u Rusiji što im otvara nova vrata, on je ukazao i na potrebu kreativnijeg pristupa srpskih firmi. Šanse vidi u građevinarstvu i turizmu, a Srbija će imati priliku da se predstavi već na novogodišnjem sajmu u Moskvi gde joj je ponuđeno 10 štandova.
Otvarajući konferenciju, predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je ocenio da će 2017. godina biti lakša za Srbiju, „jer su najteže kamate na kredite bile u godini za nama kada su dostigle najveću sumu u istoriji“. On je, međutim, napomenuo da je opšta politička stabilnost preduslov za privredni rast i ukazao je na rovitu situaciju na Balkanu, pogotovo u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Podsetio je da Evropu, uz sve dosadašnje probleme, čekaju i izbori u ključnim zemljama — Francuskoj i Nemačkoj.
Koliko se na srpsku privredu prelamaju događaji u svetu ilustrovao je primerom najnovije vesti da je FED (Federalne rezerve SAD) podigao referentnu kamatnu stopu za jedan odsto, što je odmah ojačalo dolar i povećalo srpski javni dug za 80 miliona evra.
To se, dodao je, „ipak neće ništa bitno odraziti na nas, jer smo zahvaljujući finansijskoj disciplini naš budžetski deficit sveli na 1,2 do 1,4 odsto BDP-a“. I to je posledica nediscipline lokalne samouprave, jer budžetskog deficita opšte države gotovo da nije ni bilo, objasnio je on.
Prema Vučićevoj oceni, „ukoliko sa istom ozbiljnošću i odgovornošću nastavimo u narednoj godini, možemo da računamo i sa privrednim rastom od četiri odsto“, za razliku od Evrope kojoj MMF prognozira rast između 1,5 i 1,8 odsto.
