Naučnici imaju osnov za ovakve optimistične prognoze. Dve godine je bilo potrebno ruskom startapu „3D Bioprinting solutions“ iz moskovskog inovacionog centra „Skolkovo“ ne samo da naprave prvi ruski bio-štampač, nego i da njime „odštampaju“ štitnu žlezdu koja je uspešno presađena — mišu.
Bio-štampanje je tehnologija štampanja tkiva i organa. Prvo se pravi kompjuterski model organa, zatim se od izvornih ćelija dobijaju takozvani sferoidi — konglomerati ćelija. Ove ćelije su svojevrsno biološko mastilo za proizvodnju novih organa. Odštampani 3D model se stavlja u bioreaktor, gde se sferoidi sastavljaju i formiraju mikrotkivo.
Prvi bio-štampač je napravila američka kompanija „Organovo“ u saradnji sa australijskom „Invetek“ još 2009. godine. Ali ruski „štampač“ ima određene prednosti.
Izvršni partner „3D Bioprinting solutions“ Jusef Hesuani kaže da 95 odsto postojećih štampača koriste tehnologiju koja ne obezbeđuje neophodnu gustinu tkiva, dok ruski bio-štampač ima najveću gustinu štampanja na svetu i obezbeđuje skoro idealnu sličnost odštampanog organa sa „prirodnim“.
Cena ruskog štampača „Fabion“ je oko dvesta deset hiljada dolara, dok slični strani štampači koštaju od dvesta hiljada do milion dolara, što je takođe prednost ruskog proizvoda. Prema rečima komercijalnog direktora „3D Bioprinting solutions“ Julije Smirnove, prve primerke novog štampača kupiće čuveni Univerzitet Stanford, kao i Univerzitet Harvard.
Istovremeno, „3D Bioprinting solutions“ razvija saradnju sa farmaceutskom industrijom. „Korišćenje modela odštampanih na bio-štampaču i napravljenih od kultivisanih ćelija, omogućiće farmaceutskim kompanijama da istraže osobine novih lekova još u fazi prekliničkih ispitivanja. Štampač „ume“ da štampa kako zdrave, tako i patološke ćelije“, objašnjava Julija Smirnova za Sputnjik.
Osim toga, kompanija radi na stvaranju magnetnog štampača koji bi se mogao koristiti u svemiru. Magnetne čestice u sferoidima i bestežinsko stanje u svemiru omogućavaju štampanje modela tkiva i organa, i to ne sloj po sloj, već sa različitih strana istovremeno, što je mnogo efikasnije. Ovaj bio-štampač bi trebalo da bude poslat na Međunarodnu svemirsku stanicu 2018. godine.
„3D Bioprinting solutions“ takođe razrađuje bio-pen, minijaturni bio-štampač koji bi hirurg mogao da koristi, može se reći, u operativnim uslovima, to jest van bolnice. Recimo, bio-pen će pomoći u zameni oštećenih delova opečene kože.
Teško je poverovati, ali svim ovim projektima se bavi petnaestočlani tim stručnjaka. Plus pet gostujućih eksperata, ističe Julija Smirnova.
