Kako kaže, NATO je taj koji upravlja kompletnom bezbednosnom atmosferom u Evropi, što znači da je Alijansa veoma slična nekadašnjoj Međunarodnoj kriznoj grupi — ona stvara krize da bi posle njima i upravljala.
„NATO je glavni faktor koji može da izazove novi rat u Evropi — to je sredstvo preko kojeg se stvara celokupna ratnohuškačka atmosfera, kao i uopšte pregrejana atmosfera u Evropi, pre svega antiruska histerija. Glavni prioritet NATO-a je da na Balkanu istisne svaki ruski uticaj, sve drugo je sekundarno“, ističe Pavić.
Govoreći o islamskom ekstremizmu kao o razlogu za usvajanje ovakvog dokumenta, Pavić tvrdi da to nikako ne može da bude glavni cilj Alijanse, budući da NATO koristi islamski ekstremizam za svoje geopolitičke ciljeve.
„Alijansa je ta koja ništa ne radi na tome da pritisne Bakira Izetbegovića da zatvori vehabističke kampove i stavi pod kontrolu povratnike sa sirijskog ratišta. Ambicije NATO-a su jasne, da izbace ruski uticaj iz Evrope i napumpaju konflikt sa Rusijom kako bi u atmosferi novog Hladnog rata profitirali i od toga živeli, jer ne postoji drugi razlog za postojanje Alijanse“, naglašava on.
Sagovornik Sputnjika takođe kaže i da NATO nikada neće otvoreno govoriti o eventualnim vojnim mešanjima u unutrašnje stvari drugih zemalja, kao i o direktnim smenama režima, iako se time bave, već će svoje prave namere skrivati iza formulacija poput „očuvanja stabilnosti i mira“ i neutralnog rečnika.
Pavić je naveo i da su glavne mete na Balkanu pre svega Srbija, ali i Republika Srpska, koja koči integraciju BiH u NATO, iako je trenutno prioritet da Crna Gora postane članica Alijanse, i to pre inauguracije novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa.
„Alijansi je važno da Crna Gora što pre postane deo NATO-a jer će onda preko nje intervenisati potpuno legalno. Time će Crna Gora predstavljati novi Bondstil, i to mnogo veći, koji će ujedno biti manje sporan nego baza na Kosovu“, ističe Pavić.
Istovremeno, Aleksandar Vranješ sa banjalučkog Fakulteta političkih nauka tvrdi da bi bilo kakva NATO intervencija u Srbiji bila protumačena kao agresija, s obzirom na to da je naša zemlja vojno neutralna.
„Na osnovu čega NATO sebi daje za pravo da interveniše na Balkanu, kada znamo da nisu sve države članice? Čak da se i ostvari scenario međuetničkog sukoba, Srbija je neutralna zemlja, i NATO intervencija bi ponovo bila protumačena kao agresija. Kakva je to promocija bezbednosti i stabilnosti, ako jedan vojni savez interveniše na teritoriji zemalja koje nisu članice?“, zapitao se on.
Kada je reč o BiH, kaže Vranješ, NATO raspolaže sa podatkom iz 2015. godine da postoji oko 260 stranih boraca koji su iz BiH otišli u borbe na Bliski istok na strani terorističkih organizacija, te bi njihov povratak predstavljao bezbednosnu pretnju.
„To je nesporna činjenica i ozbiljna opasnost, ali nejasno je kako NATO zvaničnici mogu političko delovanje Milorada Dodika da stave u istu ravan sa opasnošću od terorizma od strane ratnika DAEŠ-a i sličnih radikalnih islamista u BiH? To je stvarno skandalozno“, zaključuje on.
