Posle dvogodišnjeg rada na ovom filmu, Kusturica je, vidno zadovoljan, rekao da je impresioniran likom bivšeg predsednika Urugvaja i da je u njegovom karakteru otkrio tajnu kako između „posedovati“ i „biti“ postoji velika razlika.
Kusturica je istakao da je tokom snimanja ovog filma otkrio i da je životna borba ostvarivanje ideja socijalne pravde važnija od sticanja i bogaćenja, što su, kako je rekao, nažalost ciljevi ka kojima teži većina stanovništva na planeti.
Hose Muhika je, prema njegovim rečima, lik koji je realizovao sve uzbudljive faze svog života — borio se oružjem protiv vojne hunte za oslobođenje, ležao u zatvoru 13 godina, ali na kraju i postao predsednik Urugvaja.
Kusturica je podsetio da Muhika za vreme svog predsednikovanja nije uzeo nijednu platu, odnosno da je „tih 450.000 dolara poklonio sirotinji da izgradi sebi domove“.
„Jedini predsednik od svih sklonih socijalizmu, uspeo je da po svom odlasku u penziju nametne socijalizam podređen novom vremenu i koji je pronašao sistemsko rešenje za opstanak pravednog socijalnog programa u Urugvaju“, zaključio je Kusturica.